Istraživanje sprovedeno u holandskom gradu Roterdam pokazalo je da osobe koje pate od „dugog kovida“ rade mnogo manje sati u odnosu na period pre nego što su obolele. Procenat zaposlenih osoba je pao sa 95% na 71% dve godine nakon oboljenja, dok je prosečan broj radnih sati opao sa 31 na 18 nedeljno. Takođe, 69% ispitanika je izjavilo da su zaostali u studijama.
Istraživanje sprovedeno od strane bolnice „Erasmus MC“ i organizacije „C-support“ obuhvatilo je 7.750 ljudi sa „dugim kovidom“. Iako je četvrtina ispitanika izjavila da se potpuno oporavila, većina njih navodi da simptomi, posebno umor i problemi sa koncentracijom, značajno utiču na njihovu svakodnevicu.
„Dugi kovid“ ne samo da ima fizičke i mentalne posledice, već i ozbiljan uticaj na finansijsku situaciju i sposobnost ljudi da učestvuju u socijalnom životu i porodičnim aktivnostima. Mnogi pacijenti se suočavaju sa teškoćama u pronalaženju odgovarajuće podrške i neprepoznavanjem svojih problema.
Ministarka zdravlja Flor Agema istakla je važnost prepoznavanja „dugog kovida“ kako bi obolelima bila obezbeđena adekvatna podrška i saradnja na poboljšanju njihovog stanja. Ova tema postaje sve važnija kako se sve više ljudi suočava sa dugotrajnim simptomima kovida.
Dugotrajni simptomi kovida mogu biti različiti i raznovrsni, uključujući umor, problem sa disanjem, bolove u mišićima, problem sa koncentracijom, gubitak čula mirisa i ukusa, i drugo. Ovi simptomi mogu trajati nedeljama, mesecima ili čak godinama, stvarajući ozbiljne poteškoće za ljude koji pate od ovog stanja.
Osobe koje pate od „dugog kovida“ često se suočavaju sa stigmom i nedostatkom razumevanja okoline. Mnogi ljudi ne shvataju ozbiljnost ovog stanja i često tretiraju obolele osobu kao lenju ili kao da preteruje sa simptomima. Ovo dodatno otežava situaciju za obolele i otežava im da se nose sa dugotrajnim simptomima.
Važno je da javnost bude informisana o „dugom kovidu“ i da se pruži podrška osobama koje pate od ovog stanja. Medicinska zajednica takođe treba da bude bolje obaveštena o ovom fenomenu kako bi mogla da pruži odgovarajuću negu i podršku pacijentima.
Postoje različiti pristupi lečenju „dugog kovida“, uključujući fizikalnu terapiju, psihološku podršku, lekove za simptomatsko lečenje, i druge metode. Važno je da se pristup lečenju prilagodi individualnim potrebama svakog pacijenta kako bi se postiglo najbolje moguće stanje.
Kroz edukaciju, podršku i razumevanje, možemo pomoći osobama koje pate od „dugog kovida“ da se lakše nose sa svojim simptomima i da postepeno povrate normalan život. Važno je da se ovo stanje prepozna kao ozbiljan problem i da se pruži podrška onima kojima je potrebna.
„Dugi kovid“ je realnost sa kojom se sve više ljudi suočava, i važno je da društvo prepozna ovaj problem i pruži podršku osobama koje pate od ovog stanja. Kroz zajednički rad i razumevanje, možemo pomoći obolelima da prevaziđu svoje poteškoće i vrate se normalnom životu.
