Istraživanje sprovedeno u holandskom gradu Roterdam pokazalo je da osobe koje pate od „dugog kovida“ rade mnogo manje sati u odnosu na period pre nego što su obolele. Procenat zaposlenih osoba je pao sa 95% na 71%, dok je prosečan broj radnih sati opao sa 31 na 18 nedeljno. Takođe, 69% ispitanika je izjavilo da su zaostali u studijama.
Istraživanje koje su sproveli bolnica „Erasmus MC“ i organizacija „C-support“, obuhvatilo je 7.750 ljudi sa „dugim kovidom“. Iako je četvrtina ispitanika izjavila da se potpuno oporavila, većina navodi da simptomi, posebno umor i problemi sa koncentracijom, značajno utiču na njihovu svakodnevicu.
„Dugi kovid“ ima ozbiljan uticaj na finansijsku situaciju i sposobnost ljudi da učestvuju u socijalnom životu i porodičnim aktivnostima. Mnogi pacijenti se suočavaju sa teškoćama u pronalaženju odgovarajuće podrške i neprepoznavanjem svojih problema.
Ministarka zdravlja Flor Agema istakla je da je važno prepoznati „dugi kovid“ kako bi obolelima bila obezbeđena adekvatna podrška i saradnja na poboljšanju njihovog stanja.
„Dugi kovid“ je naziv za simptome koji se javljaju kod osoba koje su preležale akutnu fazu bolesti kovid-19, a koji traju i nakon oporavka od same infekcije. Ovi simptomi mogu uključivati umor, otežano disanje, bolove u mišićima, problem sa koncentracijom, gubitak mirisa i ukusa, kao i brojne druge tegobe.
Studija sprovedena u Holandiji je samo jedna od mnogih koje se bave istraživanjem dugotrajnih posledica kovida-19. Svetska zdravstvena organizacija takođe prati ovu temu i pokušava da razume i leči pacijente sa „dugim kovidom“.
Važno je da javnost bude informisana o ovoj temi kako bi se pružila podrška osobama koje pate od dugotrajnih simptoma kovida-19. Potrebno je educirati ljude o mogućim tegobama i kako im pružiti pomoć i podršku.
Osobe koje se bore sa „dugim kovidom“ trebaju imati pristup medicinskoj pomoći, terapiji i rehabilitaciji kako bi se što bolje nosili sa simptomima i poboljšali svoje zdravstveno stanje. Takođe je važno da ih okolina podržava i razume njihove probleme.
Uz podršku stručnjaka i institucija, osobe sa „dugim kovidom“ mogu se nadati boljem oporavku i povratku u normalan život. Važno je da se ova tema istražuje i prati kako bi se pružila adekvatna nega i podrška pacijentima.
Sve više ljudi širom sveta se bori sa dugotrajnim posledicama kovida-19, i zbog toga je važno da se ova tema istražuje i razume. Samo uz zajednički napor stručnjaka, institucija i javnosti možemo pružiti podršku osobama koje pate od „dugog kovida“ i pomoći im da se oporave.
