Tim lekara sa Univerziteta Južne Kalifornije otkrio je da aorta, najveća arterija u telu, funkcioniše kao „drugo srce“. Ova arterija aktivno pomaže u pumpanju krvi i olakšava rad srčanog mišića, što je značajno otkriće koje menja dosadašnje razumevanje njene uloge.
Decenijama se verovalo da aorta samo pasivno prenosi kiseonikom obogaćenu krv iz srca ka ostatku tela. Međutim, nova studija pokazuje da aorta zapravo aktivno učestvuje u cirkulaciji krvi, isteže se i kontrahuje u ritmu otkucaja srca. Ovaj proces, nazvan „talasno pumpanje“, omogućava aorti da „terajući“ krv napred, doprinosi kontinuiranom protoku, što je posebno važno za osobe sa srčanom insuficijencijom.
U okviru studije, obuhvaćeno je 159 osoba uzrasta od 20 do 92 godine, uključujući 35 pacijenata sa srčanom insuficijencijom i 124 zdrave osobe. Koristeći magnetnu rezonancu i posebne softverske analize, istraživači su pratili kako se aorta rasteže i kontrahuje pri svakom otkucaju srca. Rezultati su pokazali značajnu razliku u elastičnosti aorte između zdravih i obolelih osoba. Konkretno, zdrave aorte, naročito kod mlađih, su bile tri puta elastičnije u poređenju sa aortama pacijenata koji pate od srčanih oboljenja.
Kod osoba sa srčanim bolestima, aorte su bile znatno manje elastične i slabije su se vraćale u svoj prvobitni oblik. Ova slabija elastičnost dovodi do usporenog protoka krvi i dodatnog opterećenja srčanog mišića, što može da pogorša stanje pacijenata sa srčanom insuficijencijom.
Da bi dodatno proverili svoje nalaze, naučnici su razvili veštački model aorte od lateksa, čiju su elastičnost mogli da prilagođavaju prema podacima svakog ispitanika. Simulacijom rada srca i merenjem pritisaka, ustanovili su da ukočenija aorta proizvodi slabije i brže talase, što dodatno usporava cirkulaciju.
Ova studija, objavljena u časopisu „Journal of the Royal Society Interface“, potvrđuje da aorta nije samo cev koja prenosi krv, već i aktivni učesnik u cirkulaciji. Otkriće ima značajne implikacije za buduće tretmane srčanih bolesti, posebno terapije koje bi mogle da poboljšaju elastičnost aorte.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na elastičnost aorte je taloženje holesterola u njenim zidovima. Ovaj proces smanjuje sposobnost aorte da se istegne i vrati, čime se dodatno povećava rizik od infarkta i šloga. Zbog toga, fokusiranje na poboljšanje elastičnosti aorte može biti od suštinskog značaja za prevenciju srčanih bolesti.
U svetlu ovih saznanja, medicinski stručnjaci mogu razviti nove strategije za lečenje srčanih oboljenja, uključujući pristupe koji bi mogli da ojačaju zidove aorte i poboljšaju njenu funkciju. Takve strategije bi mogle uključivati promene u ishrani, fizičku aktivnost, i potencijalno nove lekove koji bi se fokusirali na poboljšanje elastičnosti krvnih sudova.
Ova otkrića takođe naglašavaju važnost redovnog praćenja zdravlja srca i krvnih sudova, kao i potrebu za ranom dijagnostikom i lečenjem srčanih oboljenja. S obzirom na sve veću prevalenciju srčanih bolesti u savremenom društvu, istraživanje u oblasti kardiovaskularnog zdravlja postaje još važnije.
U zaključku, nova saznanja o funkciji aorte kao „drugog srca“ otvaraju vrata za dalja istraživanja i potencijalne terapijske pristupe koji bi mogli značajno poboljšati kvalitet života pacijenata sa srčanim oboljenjima i smanjiti rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja.
