Priča muzičara Gorana Filića toliko je potresna da je rasplakala čak i voditeljku Irinu Vukotić u programu uživo. Pre sedam godina Filić je otkrio da ima problem sa srcem. Dve godine je trajala njegova borba dok nije stigla strašna vest – jedino ga može spasiti transplantacija. Za dva dana Goran Filić slavi, kako kaže, svoj peti rođendan. Ističe da u njegovom telu danas živi i on i momak čije srce nosi. Njegova priča o susretu sa porodicom mladića čije srce nosi posebno je emotivna.

– Konstatovano je da mi treba transplantacija. Vreme sam provodio po bolnicama dok mi doktorka Dragana Košović sa Instituta Dedinje nije rekla: „Filiću, idi kući. Možda te pozovemo već sutra, a možda te nikada ne pozovemo“. Ja sam se nasmejao, a ona mi je rekla da sam ili veoma hrabar ili lud. Znajući da sam tek 54. na listi čekanja, a da se tada radilo po jedna ili dve transplantacije, ali i da ipak o tome odlučuje i krvna grupa i mnogo drugih faktora i parametara… Ipak, Bog odlučuje o tome, ja sam AB pozitivna grupa, veoma retka i verovatno nisam imao nikakvu konkurenciju. Tako sam sa 54. mesta dopao na prvo – priseća se Goran Filić.

Kako kaže, imao je sreću da ga posle pet meseci pozovu.

– Bio sam u veoma lošem stanju, izvadili su iz mene 60 litara vode… Operacija srećom prolazi uspešno. U dokumentarcu sam gledao svoje srce u posudi kada su ga izvadili i video sam poslednja dva otkucaja svog bivšeg srca. Otkucalo je samo jedanput, drugi put je stalo – priča Goran Filić.

Kako kaže, odmah po završetku emisije zamolio je sestru da mu da olovku i papir.

– Na kolenima sam napisao pesmu „Anđeo na zemlji“. Pesma je posvećena preminulom dečku koji je imao 32 godine. Poslao sam je drugu, koji radi sa mnom. Snimio sam pesmu, uradio sam sa sinovima spot i ta pesma služi kao promocija važnosti doniranja organa u Srbiji – priča jedva zadržavajući suze Goran.

– Teško mi je i danas. Imao sam želju da upoznam te humane ljude. Pojavio sam se u emisiji „Nikad nije kasno“ i to samo sa ciljem da nađem ljude koji su mi donirali srce. Plakao je ceo studio. Tako je majci na telefonu izašla vest. Rekla je ćerki da pogleda na jutjubu i kada mi je stigla poruka od sestre, kada sam to preživeo mislim da ću da živim 100 godina – priča kroz suze i dodaje:

– Videla je moju priču, ali sumnjala je da li sam to ja. Istog dana u isto vreme… Nema sumnje da sam to ja koja nosi srce njenog brata. Celu nedelju dok smo čekali taj susret sa njima, nismo prespavali nijednu noć. Kada smo došli, izašla je sestra preminulog dečka, sa svojim mužem, zatrčala se… Zagrlili smo se čvrsto. Plakali smo, bilo je kao da smo se znali sto godina. To je trajalo 3-4 minuta, kada smo se razdvojili, ona mi je rekla: „Izvini, je l’ mogu samo da stavim ruku na tvoje grudi da pozdravim brata?“ – priča kroz suze Goran.

– To nas je još više rasplakalo! Ušli smo u kuću, onog momenta kada ja prelazim prag njihove kuće. To je srce iz te kuće izašlo pre godinu i po dana, i faktički sada to srce ja vraćam ponovno u taj dom njegov, dom, to se pomisli u sebi, nisam rekao naglas – priča Filić.

– Bio sam sa roditeljima, sedeli smo u novim garniturama, i kada su oni zamolili da pređemo za kuhinjski sto da ručamo. Krenuo sam prvi i nije mi bilo bitno gde ću sesti. Krenuo sam na dve bočne stolice i seo na ćošak stola. I otac mi kaže: „Baš sam čekao da vidim gde ćeš da sedneš, jer sam sanjao sina pre 15 dana kako dolazi kući i seda baš tu“. A baš pre tih petnaest dana je bilo moje pojavljivanje u emisiji – priča Filić sa suzama u očima.

I voditeljka Irina Vukotić se toliko potresla, da nije mogla da sakrije suze.

– Ponovo smo plakali, mi smo sada kao jedna porodica. Posećujemo se, oni traže da budu anonimni i dalje, ali takva porodica zaslužuje da stoji na krovu sveta i da bude primer svim porodicama kada ostanu bez svog najmilijeg. Osim srca, dali su sve organe svog deteta. Spasli su nekoliko života – kaže Filić.

Svoj, kako kaže, peti rođendan provešće sa porodicom preminulog mladića.

– Njima je samo bilo važno kome će otići srce. I eto sada nas dvojica živimo zajedno u jednom telu, nastupamo zajedno… Ovo je toliko teška priča da se ne može ispričati bez suza – kaže Filić za „Prva TV“.

Po njegovoj priči nastala je i knjiga „Anđeo na zemlji“, koja takođe ima za cilj promovisanje donacije organa.