Zlatna medalja na Olimpijskim igrama je najpoželjnija nagrada, ali malo je poznato da zapravo sadrži tek minimalni deo zlata. Predmet je težak 529 grama, ali samo šest grama je zlato, dok je ostatak čisto srebro. Zlatni deo se sastoji samo od ploče položene preko srebrnog jezgra. Sve do Igara u Stokholmu 1912. zlatne medalje su bile skoro u potpunosti napravljene od zlata, ali politika štednje novca posle Prvog svetskog rata značila je da je od Antverpena 1920. količina zlata opala.

Srebrna medalja je, međutim, i dalje u potpunosti napravljena od srebra, dok je bronzana mešavina legure bakra, kalaja i cinka. Vrednost zlatnih medalja na Olimpijskim igrama u Parizu se procenjuje na 950 evra, u skladu sa trenutnim tržišnim vrednostima zlata i srebra. Međutim, medalje iz Pariza 2024. ukrašene su detaljima koji bi u budućnosti mogli znatno povećati njihovu vrednost: komad gvožđa sa originalnog okvira Ajfelove kule, postavljen u centar medalje, sa logom „Pariz 2024“.

Ovi komadi metala uklonjeni su sa kultne kule tokom raznih projekata renoviranja i modernizacije tokom godina, a zatim su ih vlasti sačuvale. Odluku da se olimpijska nagrada poveže sa simbolom francuske prestonice doneo je komitet sportista, kojim predsedava legenda francuskog biatlona Martin Furkad. Pariz 2024 je radio na dizajnu sa „Chaumet-om“, više od dva veka starom francuskim luksuznom kućom za nakit i satove sa sedištem u Parizu.

„Okford ekonomiks“ kaže da će vrednost olimpijskih zlatnih medalja rasti tokom godina i dostići oko 1.500 evra do 2032. godine, kada Australija bude domaćin Igara u Brizbejnu. Postoji velika tradicija i simbolika iza olimpijskih medalja, i sva tri tipa medalja, iako različiti u sastavu, predstavljaju ogroman uspeh i dostignuće za sportiste koji ih osvoje. Važno je zapamtiti da su Olimpijske igre, pored takmičenja, takođe prilika za promovisanje kulture i zajedništva među narodima širom sveta.