U svetu, oko 600 miliona ljudi godišnje oboli od bolesti koje se prenose putem hrane. U Srbiji, prevare u vezi sa hranom nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, što je pokazala revizija Državne revizorske institucije. Ovo istraživanje je takođe pokazalo da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, iako bi se to uskoro moglo promeniti. Najčešće prevare potrošača su kod proizvoda kao što su čokolade, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija. Detekcija falsifikovanih prehrambenih proizvoda zahteva korišćenje odgovarajućih metoda, kao što su klasične metode, enzimske, genetske ili instrumentalne tehnike, hromatografske, izotopske ili spektrometrijske tehnike. Nedostatak kontinuiteta u monitoringu hrane takođe predstavlja problem. Cilj revizije je bio da se utvrdi u kojoj meri su nadležne institucije uspostavile sistem provere bezbednosti hrane u Srbiji, da li postoji prostor za unapređenje. Revizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom. Predsednik Državne revizorske institucije i glavni državni revizor Duško Pejović izjavio je na predstavljanju izveštaja da je za zaštitu života i zdravlja stanovništva od primarnog značaja korišćenje higijenski ispravne hrane. Prvi zaključci ukazuju na to da planski i zakonodavni okviri u sektoru bezbednosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni, kao i da prevare u vezi sa hranom nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, što dovodi do negativne percepcije potrošača o sistemu bezbednosti hrane. Inspekcijske službe su utvrdile prevare potrošača kod proizvoda kao što su čokolada, kafa, med, sir, crni hleb i rakija. Drugi zaključak ukazuje na to da institucionalni okvir, predviđen Zakonom o sigurnosti hrane, nije efektivno uspostavljen, a aktivnosti Stručnog saveta, osnovanog 2017. godine, nisu doprinele proceni rizika u sektoru bezbednosti hrane na nacionalnom nivou.