Lazarice su tradicionalni običaji koji se održavaju u Srbiji, posebno među Srbima na Kosovu i Metohiji. Ovaj običaj se najčešće sprovodio u selima Sredačke župe, kao što su Mušnikovo i Drajčići, ali se i danas održava u selima Sirinićke župe.
Običaj Lazarice uvršten je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije pre osam godina. U okviru ovog običaja, grupa devojčica, obučena u tradicionalne nošnje, obavlja različite rituale. Grupa se sastoji od Lazare (mlade devojke), Lazarčeta (devojčice) i pevačica (dve devojke koje pevaju).
Ritual počinje uoči Lazareve subote, u predvečerje, kada se zvone crkvena zvona i pozivaju lazaričke grupe i meštani sela da prisustvuju njihovom predstavljanju. Nakon obavljanja posebnog obrednog nadmetanja koje se naziva „nadskakivanje“, devojčice zajedno idu da spavaju u kući „Lazara“.
U ranim jutarnjim satima, kada zapevaju prvi petlovi, Lazarice ustaju, umivaju se i pevaju pesmu. Nakon toga, obilaze sve domove u svom i susednim selima. Meštani ih dočekuju s radošću i smatraju da Lazarice donose sreću, berićet, zdravlje i odbijaju nevolje i nesreću.
Domaćice koje dočekuju Lazarice obično ih daruju sa situom, u kojoj se nalaze jaja, mast, brašno, vuna, pasulj, voće i ponekad slatkiši. Takođe, Lazar se daruje novcem. Na kraju dana, kada se obred završi, devojčice se vraćaju u kuću „Lazara“, raspoređuju darove i dele ih na ravne časti.
Nakon završetka obreda, Lazarička pesma ne sme se čuti tokom cele godine, sve do sledeće Lazareve subote. Lokalno se veruje da pesma ne sme da se čuje kako loše stvari ne bi imale priliku da se množe.
Ovi običaji su važan deo srpske tradicije i kulture i važno je očuvati ih i prenositi na naredne generacije. Lazarice su još jedan primer bogate kulturne baštine Srba na Kosovu i Metohiji, koja se čuva i njeguje i danas.
Uz druge tradicionalne običaje i manifestacije, poput Krsne slave, Svetog Jovana, Ivanjdana i drugih, Lazarice su deo bogatog kulturnog nasleđa koje čini srpsku tradiciju jedinstvenom i nezaboravnom. Hajde da negujemo i čuvajmo ove običaje kako bismo sačuvali svoj identitet i sećanje na naše pretke.
