Klimatske promene predstavljaju ozbiljnu pretnju tradicionalnim gastronomskim kulturama širom sveta. Suše, toplotni talasi, poplave i šumski požari utiču na useve pšenice, pirinča, voća, morskih plodova, kafe, čokolade i drugih namirnica. Osim što dovode do povećanja cena hrane i nestašice, ovi ekstremni vremenski uslovi mogu dovesti i do potpunog nestanka nekih omiljenih jela.

Belgijski pomfriti, francuski jambon beurre, turski humus, norveški gravlax, italijanski beli tartufi, špansko maslinovo ulje – sve su ove tradicionalne namirnice pod pretnjom zbog klimatskih promena. Belgija se suočava sa problemom nedostatka krompira, dok se u Francuskoj može očekivati nestašica dižon senfa. Grčka ima problema sa prinosom dagnji, dok bi Turska mogla izgubiti svoj poznati humus.

Holandski sir gauda, koji je već pod pretnjom zbog niskih nivoa mora i mogućih poplava, takođe je u opasnosti od nestanka za oko 100 godina. Italijanski beli tartufi, koji su nedavno proglašeni nematerijalnim nasleđem čovečanstva, takođe su pod pretnjom zbog globalnog zagrevanja, suše i promena u staništu gljive.

Klimatske promene utiču i na proizvodnju maslinovog ulja u Španiji, sa smanjenjem proizvodnje zbog visokih temperatura i suša. Norveška se suočava sa problemima u uzgoju lososa, što može ugroziti tradicionalno jelo gravlax. Međutim, postoji i nekoliko pozitivnih primera, poput povećanja proizvodnje vina u nekim zemljama zbog promena klime.

Dakle, klimatske promene imaju ozbiljan uticaj na tradicionalne gastronomske kulture širom sveta, a brojne omiljene namirnice su pod pretnjom nestanka. Neophodno je preduzeti akciju kako bi se zaštitili ovi gastronomski simboli i obezbedila sigurna i stabilna ishrana u budućnosti.