Ovo je jedino selo u Srbiji u kome se hoda i igra na štapovima! Čak i deca to znaju!

Nebojša Novaković avatar

Đečji običaji i tradicije imaju posebno mesto u svakom kraju. U Dolini reke Pek, u Homoljskom kraju, postoji drevna veština prelaska reke korišćenjem štula. Ova veština, stara preko pola veka, danas se čuva kao deo hobija i tradicije u selu Vojula nadomak Kučeva.

Kulturno umetničko društvo „Štule“ ima članove svih uzrasta, od najmlađeg člana koji ima sedam godina do najstarijeg člana koji igra na štulama u svojoj osmoj deceniji. Pod nazivom „štulanje“, ova veština privlači pažnju gde god se pojave i jedinstvena je u Srbiji.

U ovom selu, tradicija prenošenja veština na štulama prenosi se s kolena na koleno. Deca nauče da balansiraju na štulama već u najranijem uzrastu i igraju različite igre na ovim štapovima. Da bi dete bilo uspešno u „štulanju“, potrebno je puno veštine, posebno balansiranje dok stoji na štapovima koji su oko 30 cm iznad zemlje.

Štule se obično prave od lipovog drveta jer je mekano i pogodno za decu u početku, ali kasnije mogu biti napravljene od bilo kojeg drveta. Važno je da grana bude račvasta i da se napravi dobro gazište za nogu koje se povezuje kanapima kako bi štula bila stabilna. Rozica Dragojlović, majstor ove veštine i učiteljica u školi u Voluji, ističe važnost tradicije i ponos što je selo Voluja jedino koje neguje ovu drevnu veštinu.

Manifestacije na kojima selo Voluja predstavlja „štulanje“ postale su deo tradicije kojom se ovo selo ponosi. Iako možda nisu svi roditelji mališana igrali na štulama, sigurno su to činile njihove bake i deke, prenoseći ovu veštinu na mlade generacije.

Tradicionalne igre i veštine poput „štulanja“ imaju važnu ulogu u očuvanju kulturne baštine svakog kraja. Kroz očuvanje ovakvih običaja, selo Voluja čuva svoju jedinstvenost i ponosno je predstavlja publici širom zemlje. Kroz igru na štulama, deca uče važnost tradicije, balansiranje, fizičku aktivnost i timski rad.

Iako se moderni način života i tehnologija često suprotstavljaju tradicionalnim običajima, selo Voluja uspešno usklađuje ove elemente i čuva svoje običaje kao deo bogatog kulturnog nasleđa. Svako selo, grad ili regija ima svoje specifične običaje koji čine njen identitet i važno je da se ti običaji čuvaju i prenose na buduće generacije.

Kroz „štulanje“ kao tradicionalnu veštinu prelaženja preko reke, selo Voluja neguje svoju prošlost i čuva tradiciju koja je deo identiteta ovog kraja. Ovaj običaj postaje deo svakodnevnog života stanovnika ovog sela i s ponosom se predstavlja svuda gde se pojave.

Kroz očuvanje tradicije „štulanja“ i prenošenje veštine na mlađe generacije, selo Voluja čuva svoje običaje i čini ih sastavnim delom svog identiteta. Kroz igru na štulama, deca uče važnost tradicije i zajedništva, očuvaju fizičku aktivnost i stvaraju veze sa svojim nasleđem.

U završnici, običaji poput „štulanja“ imaju važnu ulogu u očuvanju kulturne baštine svakog kraja i važno je da se ti običaji neguju i prenose na buduće generacije. Kroz tradicionalne igre i veštine, kao što je „štulanje“, selo Voluja čuva svoju tradiciju i čini je deo svog identiteta.

Nebojša Novaković avatar

Preporučeni članci: