U današnje vreme, mentalno zdravlje postaje sve veći problem, a mnogi stručnjaci se slažu da je potrebna revolucija u pristupu ovom pitanju. Dr Danijel Amen, poznati psihijatar, upozorava da se oslanjamo na zastarele dijagnostičke metode koje se baziraju isključivo na simptomima, bez bioloških dokaza. Ovaj pristup ne samo da ne pomaže, već dovodi do prekomernog prepisivanja lekova, zanemarujući osnovne uzroke mentalnih poremećaja.
Statistika pokazuje zabrinjavajuće brojke – prošle godine napisano je 337 miliona recepata za antidepresive, dok više od 25% poseta lekarima završava prepisivanjem benzodiazepina poput „ksanaksa“ ili „valijuma“. U Srbiji je izdato preko 7,3 miliona pakovanja anksiolitika i antidepresiva, što je više od ukupnog broja stanovnika zemlje. Ovi brojevi ukazuju na trend prekomerne konzumacije lekova za smirenje i antidepresiva, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući zavisnost i neželjene efekte.
Umesto rešenja, često se suočavamo s „umrtvljivanjem“ problema umesto lečenja. Pravi uzroci mentalnih poremećaja često se previđaju, a lekovi se koriste kao privremeno rešenje bez dubljeg razmatranja. Dr Amen tvrdi da je ovo nenormalno doba za industriju mentalnog zdravlja i da će nas buduće generacije verovatno proučavati kao primer kako ne treba razumeti ljudski um.
Benzodiazepini, poput „ksaanaksa“ i „valijuma“, često se prepisuju za anksioznost i nesanicu, ali dugotrajna upotreba ovih lekova može dovesti do zavisnosti i drugih zdravstvenih komplikacija. Dr Amen zagovara revoluciju u pristupu mentalnom zdravlju, fokusirajući se na personalizovanu negu zasnovanu na biološkim dokazima umesto generičkog prepisivanja lekova. Ovakav pristup podrazumeva detaljnu analizu moždanih funkcija i prilagođavanje terapije individualnim potrebama pacijenta.
„Mozak zaslužuje pažnju, analizu i pristup koji ide dublje od lekova na recept“, zaključuje dr Amen. Njegova vizija je revolucija u nezi mozga, koja bi preokrenula trenutne trendove i donela stvarne promene. Važno je razumeti da mentalno zdravlje zahteva holistički pristup, koji uzima u obzir biološke, psihološke i socijalne faktore kako bi se pacijenti adekvatno lečili i podržali.
U zaključku, potrebno je preispitati trenutne metode dijagnostike i lečenja mentalnih poremećaja, te se fokusirati na personalizovanu negu zasnovanu na biološkim dokazima. Revolucija u pristupu mentalnom zdravlju može doneti stvarne promene i poboljšati kvalitet života mnogih ljudi. Važno je podići svest o ovom problemu i pružiti podršku onima koji se bore sa mentalnim zdravljem.
