Kaspijsko jezero, najveće jezero na svijetu, suočava se s ozbiljnim problemima zbog smanjenja nivoa vode. Zemljište koje je nekada bilo pod vodom sada je suvo, a obala je udaljena 200 metara od vode. Naučnici tek počinju da shvataju razloge za ovo smanjenje, ali se sumnja da su klimatske promene jedan od ključnih faktora.
Nivo vode u jezeru opada od 1996. godine, a ubrzano se smanjuje od 2006. godine. Ovo ima ozbiljne posledice po ribarstvo, poljoprivredu i životinjski svet, posebno kaspijsku foku koja je kritično ugrožena. Studije pokazuju da bi do 2100. godine nivo vode mogao pasti za između 9 i 18 metara.
Šefica Programa UN za životnu sredinu upozorila je na ozbiljnost situacije, ističući da bi do sredine veka moglo biti raseljeno čak pet miliona ljudi iz okoline Kaspijskog jezera. Klimatske promene i faktori poput poljoprivrede, rasta stanovništva i brana u okolnim rekama doprinose problemu.
Osim toga, bušenje nafte i gasa u regionu takođe utiče na kvalitet vode, dok sagorevanje ovih fosilnih goriva doprinosi klimatskim promenama. Međunarodne inicijative za očuvanje morskih resursa i suočavanje s uticajima klimatskih promena su važne, ali je smanjenje emisija gasova staklene bašte ključno za rešavanje problema.
Meštani obale Kaspijskog jezera suočavaju se s promenama u svakodnevnom životu zbog smanjenja nivoa vode. Pomorska ruta Srednjeg koridora takođe je pogođena jer brodovi moraju da nose manje terete zbog plića vode. Potrebno je hitno djelovanje kako bi se sačuvalo jezero i njegova okolina.
