Udeo Amerikanaca koji Rusiju smatraju „neprijateljem“ doživeo je značajan pad, dostigavši najnižu tačku od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine, prema najnovijem istraživanju koje je objavio Pew Research Center. Prema ovoj anketi, samo 50% ispitanika smatra Rusiju neprijateljem, što je znatan pad u poređenju sa 61% u aprilu 2024. i čak 70% u martu 2022. godine, neposredno nakon što je rat počeo.
Ova promena u percepciji može se delimično pripisati promenama među republikancima, čiji stavovi prema Rusiji su se značajno evoluirali. Tokom mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa, došlo je do oštrih preokreta u američkoj politici i diplomatiji prema Rusiji i Ukrajini. Trampov pristup, koji je često bio kritikovan zbog svoje blagonaklonosti prema Moskvi, mogao je uticati na način na koji republikanci vide Rusiju danas.
Analitičari ukazuju na to da je promena u stavovima takođe rezultat opadanja tenzija u međunarodnoj politici, kao i na to da su mnogi Amerikanci postali zasićeni konstantnim izveštavanjima o ratu u Ukrajini. Pored toga, ekonomski faktori, uključujući inflaciju i rastuće cene energenata, doprinose tome da se građani više fokusiraju na unutrašnje probleme, nego na spoljne pretnje.
Osim toga, istraživanje je pokazalo da postoji i značajna podela među različitim demografskim grupama u SAD-u. Dok se stavovi republikanskih birača menjaju, demokrate i nezavisni birači često zadržavaju negativniji stav prema Rusiji. Ova razlika može biti rezultat različitih političkih i ideoloških uverenja, kao i različitih informativnih izvora koje koriste.
Pew Research Center je takođe ukazao na to da je podrška za vojnu pomoć Ukrajini ostala relativno stabilna, iako je opala u poređenju sa prethodnim godinama. Ispitanici koji su se izjasnili da podržavaju pružanje vojne pomoći Ukrajini i dalje su većina, ali je procenat onih koji se protive toj pomoći porastao. Ovo ukazuje na to da se američka javnost možda umara od stalne podrške i angažovanja u konfliktima van svojih granica.
U svetlu ovih promena, mnogi analitičari se pitaju kakve će posledice imati ova evolucija stavova na buduću američku spoljnu politiku. Naime, ako se smanjenje negativnog stava prema Rusiji nastavi, može doći do promene u pristupu prema sankcijama i drugim merama koje su usmerene protiv Rusije. Takođe, postoji zabrinutost da bi ovo moglo uticati na podršku koju SAD pruža Ukrajini, posebno ako se situacija na terenu ne poboljša.
S obzirom na trenutne globalne tenzije, uključujući i napetosti sa Kinom, važno je pratiti kako će se ovi stavovi razvijati u budućnosti. Mnogi stručnjaci smatraju da je neophodno da američka administracija ostane proaktivna u svojim odnosima sa saveznicima i da jasno komunicira svoje ciljeve, kako bi održala podršku javnosti za svoje spoljnopolitičke inicijative.
U svakom slučaju, trenutni pad u percepciji Rusije kao neprijatelja može imati dalekosežne posledice po američku spoljnu politiku i njen odnos prema globalnim krizama. U ovom trenutku, važno je posmatrati kako će se situacija razvijati u narednim mesecima, posebno u svetlu predstojećih izbora i mogućih promena u američkoj administraciji.
