Događaji koji su pre dve godine uzdrmali Evropu i ceo svet, promenili su i životne okolnosti čuvenog slikara Pavela Gulajeva, koji je izlagao u Rusiji, Nemačkoj, Belgiji, pa čak i u čuvenom Luvru. Iako su mu klijenti i čitav opus bili vezani za Zapadnu Evropu, odlučio se preseliti u Srbiju, tačnije u Suboticu.
„Kao i brojne ruske porodice, i moja je ovde pronašla dom. Nisam mnogo znao o Srbiji. Znao sam da su to bliski ljudi Rusima. Ali najviše sam znao iz filmova Emira Kusturice i imao sam predstavu o nekoj koloritnoj, romskoj sredini. Međutim, kada sam pogledao kakvi su ovi gradovi i kako ljudi žive, jako mi se dopalo. Subotica mi se naročito dopala zbog svoje arhitekture, zbog mirnijeg života. Prijemčiva je za ljude koji se bave umetnošću i kulturom“, kaže Gulajev za Euronews Srbija.
U Subotici je pronašao socijalni mir koji mu je, kaže, neophodan za stvaranje.
„Bio rat ili ne, svaka kriza stvara mržnju i lošu atmosferu i ljudima koji su umetnici, teško je da rade u takvim okolnostima“, naglašava naš sagovornik.
Protekle dve godine donele su promenu i u njegovom likovnom stvaralaštvu. Sa mračnih filozofskih tema, dolaskom u Suboticu, njegova platna postala su koloritnija. A vratio se, kaže, svojoj prvoj ljubavi, portretima.
„Preseljenje je stoprocentno uticalo na moj rad. Ja svoje delo zovem subjektivni realizam. Oslanja se na filozofiju koja je ponekad teška i mračna. Već nakon dolaska, pod uticajem klime, prirode, arhitekture grada, dogodila se neka metamorfoza u tom stvaralaštvu“, kaže Gulajev.
Stvaralaštvu, koje bi rado podelio sa novom zajednicom, ali izložba u Subotici ili nekom drugom gradu u Srbiji još je neostvarena želja.
„Jedna od osnovnih dužnosti umetnika je da podeli tu svoju umetnost sa drugima. To je u prirodi posla. Ako bude postojala bilo kakva mogućnost za izložbu u Subotici, obavezno bih to uradio. Ne samo u Subotici – u bilo kom gradu gde bih bio pozvan. Trenutno možda postoji problem u komunikaciji, ali rado bih se odazvao takvom pozivu“, kaže slikar.
Planira da počne da slika i pejzaže, za šta već pravi skice šetajući subotičkim ulicama. Za razliku od nekih drugih gradova u Srbiji, u Subotici su se porodice pridošle iz Rusije bolje uklopile i povezale se sa zajednicom, priča Gulajev, pa se i on u potpunosti oseća kao kod kuće i želi tu da ostane.
„Ja zaista želim da ostanem u ovoj zemlji, da stvaram u njoj. Želim da se uključim u umetničku scenu i ovde i dam joj svoj doprinos. To apsolutno ulazi u moje prioritete. Ja sam ovde kupio stan, moje dete ide u srpsku školu. Ja ovaj grad osećam kao svoj rodni grad. Naravno, ne mogu isključiti mogućnost da nekad odem u Ameriku, na primer za poslom, ali nemam takve planove i trenutno je moj osećaj takav da bih ovde voleo da živim do kraja“, kaže Gulajev.
Tako je Subotica, a sa njom i Srbija, dobila još jednog umetnika svetskog ranga. Kao neko ko je izlagao u evropskim prestonicama i čije se slike nalaze u kolekcijama širom sveta, ne žali za metropolom iz koje je otišao.
