Na sednici Skupštine Srbije, na kojoj se bira predsednik parlamenta, prisustvuje 214 poslanika, a sednicom predsedava Stojan Radenović. Na početku sednice odata je počast žrtvama martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji. Različite poslaničke grupe su formirane u Narodnoj skupštini, a opozicija je na početku sednice reklamirala povredu Poslovnika.

Opozicioni poslanici koji su u parlament ušli sa liste „Srbija protiv nasilja“ ustali su s mesta nakon što je predsedavajući pozvao šefa poslanika SNS da obrazloži predlog za predsednika skupštine. Miroslav Aleksić je zatražio poštovanje Poslovnika, dok je Vladimir Orlić naveo da predsedavajući ima mogućnost da sankcioniše takvo ponašanje opozicije.

Predsednik POKS i jedan od lidera koalicije NADA, Vojislav Mihailović, izjavio je da će predstavnici opozicije biti prisutni na sednici, ali neće učestvovati u izboru skupštinskih organa. Opozicija će nastaviti da se bori za fer uslove na beogradskim izborima i uputiće dopis vlastima da pozovu na razgovor oko minimalnih uslova za održavanje izbora. Takođe, koristiće sva zakonom dozvoljena, ali vaninstitucionalna sredstva.

Opozicija zahteva čiste biračke spiskove, kontrolu od strane stranačkih eksperata i nevladinih organizacija, kao i ravnopravno predstavljanje u medijima. Na sednici Skupštine Srbije, poslanici su pokazali političku podeljenost i neslaganje, što pokazuje duboku podele u srpskom političkom systemu.

Sednica je bila obeležena brojnim kontroverzama i političkim sukobima, što je rezultiralo time da opozicija nije učestvovala u izboru skupštinskih organa. Opozicioni lideri su istakli da će nastaviti da se bore za slobodu i demokratizaciju društva, te da će koristiti sve raspoložive metode kako bi postigli svoje ciljeve.

Srbija se trenutno suočava sa političkom nestabilnošću i nesigurnošću zbog političkih sukoba i razlika unutar parlamenta. Opozicija nastavlja da iskazuje nezadovoljstvo prema vlastima i traži fer uslove za održavanje izbora. Međutim, vlasti se često suprotstavljaju ovim zahtevima i ignorišu pozive opozicije za dijalog.

U takvoj političkoj atmosferi, demokratija u Srbiji je ugrožena, a politički sukobi i nestabilnost mogu dovesti do dalje polarizacije društva. Neophodno je da vlasti i opozicija pronađu kompromisno rešenje kako bi se osigurala stabilnost i demokratski principi unutar zemlje.

Srbija se suočava sa brojnim političkim izazovima, a politička scena je obeležena neslogama i sukobima među političkim strankama. Opozicija nastavlja da traži reforme i demokratizaciju društva, dok vlasti često ignorišu zahteve opozicije i nastavljaju da održavaju političku moć.

Nastavak političke krize u Srbiji može dovesti do dalje polarizacije društva i ozbiljnih posledica po demokratiju i stabilnost zemlje. Zbog toga je neophodno da političke stranke prevaziđu svoje razlike i pronađu kompromisna rešenja kako bi se osigurala politička stabilnost i prosperitet Srbije.