Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu arestovali su P. D. (1971) zbog sumnje da je izvršio krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Prema dostupnim informacijama, P. D. je tokom javnog okupljanja ispred Skupštine grada pokušao da otme štit policijskom službeniku. Nakon hapšenja, određeno mu je zadržavanje do 48 sati, a biće priveden osnovnom javnom tužiocu u Novom Sadu uz krivičnu prijavu.
Osim njega, hapšeni su i G. J. (1974), B. B. (1993), V. V. (1975) i S. Đ. (1998), svi iz Novog Sada, zbog sumnje da su učinili prekršaj nepristojnog, drskog i bezobzirnog ponašanja. Oni su tokom neprijavljenog javnog skupa gađali policijski kordon jajima, farbom i drugim predmetima koji su obezbeđivali zasedanje. U skladu sa Zakonom o prekršajima, zadržani su do 24 sata i biće dovedeni na saslušanje sudiji Prekršajnog suda u Novom Sadu.
Takođe, zbog kršenja odredbi Zakona o javnom redu i miru, kao i za vređanje službenog lica, tereti se i M. D. (1992), koji će takođe biti saslušan od strane nadležnog sudije. Policijska uprava u Novom Sadu traga za još tri osobe koje su, prema sumnji, prekršile zakonske odredbe tokom istog skupa.
Tokom okupljanja ispred Skupštine grada, pet policijskih službenika je povređeno, od kojih je jedan zadobio ozbiljnu povredu, polomivši kost šake. Ova situacija ukazuje na rastući problem nasilja prema policiji i izazovima s kojima se suočavaju službe bezbednosti prilikom obezbeđivanja javnih događaja.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da policija ima zakonsko pravo da koristi sredstva da zaštiti sebe i javnost tokom manifestacija koje mogu postati nasilne. Prava građana na okupljanje i izražavanje mišljenja su zagarantovana, ali se moraju vršiti u okviru zakonskih okvira kako bi se izbegli sukobi i povrede.
Incident koji se dogodio u Novom Sadu je deo šireg trenda nasilnih protesta i sukoba između demonstranata i policije u različitim gradovima. Ovakvi incidenti često ukazuju na dublje socijalne i političke tenzije unutar društva, kao i na potrebu za dijalogom i konstruktivnim rešenjima.
Policija i drugi nadležni organi su pozvani da preduzmu mere kako bi obezbedili sigurnost svih učesnika u javnim događajima, dok istovremeno omogućavaju građanima da izraze svoje stavove i mišljenja. U tom smislu, edukacija o pravima i obavezama tokom javnih okupljanja može pomoći u smanjenju tenzija i nasilja.
Javna okupljanja, posebno ona koja se odvijaju bez prethodnih obaveštenja i odobrenja, često su izvor sukoba. Policija je dužna da reaguje na svaku situaciju koja može ugroziti javni red i mir, ali to ne bi smelo da dovede do kršenja prava pojedinaca na slobodu okupljanja i izražavanja.
U zaključku, incident u Novom Sadu naglašava potrebu za ravnotežom između sigurnosti i slobode. Kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti, važno je raditi na jačanju komunikacije između vlasti i građana, kao i na razvoju mehanizama koji će omogućiti mirno izražavanje stavova uz očuvanje javnog reda i bezbednosti. Razumevanje i poštovanje zakona od strane svih učesnika, kako policije, tako i građana, ključno je za prevenciju nasilja i održavanje stabilnosti u društvu.
