Italijanska policija je nedavno zaplenila skoro milion evra koje je biznismen Masimo Morati, bivši vlasnik fudbalskog kluba Inter iz Milana, prebacio na račun u stranoj banci. Ova situacija je nastala nakon što je Morati postao žrtva sofisticirane prevare koja je koristila veštačku inteligenciju. Prevaranti su iskoristili tehnologiju za imitaciju glasa italijanskog ministra odbrane Gvida Krozeta i izvršili telefonske pozive u kojima su tražili hitnu finansijsku pomoć za oslobađanje kidnapovanih italijanskih novinara na Bliskom istoku.
Kako prenosi Rojters, prevara je bila toliko uverljiva da je Morati, uveren u hitnost situacije, odlučio da pošalje tražena sredstva. Ova taktika korišćenja veštačke inteligencije za imitaciju glasova javnih ličnosti predstavlja novi nivo prevara, koji se oslanja na naprednu tehnologiju kako bi se postigla veća verodostojnost i uspeh u prevari.
Osim Moratija, i neke druge istaknute ličnosti iz sveta biznisa, uključujući modnog dizajnera Đorđa Armanija i suosnivača kompanije Prada Patricija Bertelija, ranije su bile na meti ovih prevaranata. Međutim, veruje se da je jedino Morati poslao sredstva koja su prevaranti tražili. Ova situacija baca svetlo na rastući problem prevara koje koriste veštačku inteligenciju, što ukazuje na to da je potrebno preduzeti dodatne mere kako bi se zaštitili poslovni ljudi i javne ličnosti od ovakvih prevara.
U ovom trenutku, policija nastavlja istragu kako bi otkrila sve detalje o prevarantima i njihovim aktivnostima. Takođe, postoji zabrinutost da bi ovakvi incidenti mogli postati sve učestaliji, jer tehnologija napreduje i postaje dostupnija, omogućavajući prevarantima da koriste sofisticirane metode za obmanu svojih žrtava.
Ova prevara je primer kako tehnologija, koja može biti korišćena u pozitivne svrhe, može takođe biti zloupotrebljena od strane onih koji nemaju dobre namere. U svetu gde su informacije lako dostupne, a komunikacija brza, potrebno je biti oprezan i svestran u zaštiti ličnih i poslovnih informacija.
Jedan od načina da se izbegne ovakva prevara je da se uvek proveravaju identiteti osoba koje traže novac ili bilo kakvu pomoć, čak i ako se čini da dolaze iz pouzdanih izvora. Uvek je preporučljivo kontaktirati osobu ili instituciju direktno, koristeći poznate kontakte, pre nego što se preduzmu bilo kakve finansijske radnje.
Osim toga, organizacije i kompanije bi trebale ulagati u obuke za svoje zaposlene o prepoznavanju prevara i sigurnosnim praksama. U vreme kada je komunikacija sve više digitalna, važno je da se svi educiraju o mogućim rizicima i kako da se zaštite od njih.
Na kraju, ovo je upozorenje svima da budu oprezni i sumnjičavi prema neobičnim ili hitnim zahtevima za finansijskom pomoći, čak i kada dolaze od poznatih lica. Tehnologija može biti moćan alat, ali takođe može biti i sredstvo za prevaru. Samo kroz oprez i obrazovanje možemo se zaštititi od ovakvih prevara i osigurati da ne postanemo žrtve neetičkih praksi.
