Ratari u južnoj Bačkoj su se vratili hlebnom žitu
Ratari u južnoj Bačkoj su se, izgleda u pravo vreme, vratili hlebnom žitu, povećavajući površine pod ovom kulturom i do 30 odsto. Zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama, polja pod pšenicom izgledaju veoma dobro, posebno ona posejana u optimalnom roku uz primenu odgovarajuće agrotehnike. I stručnjaci i poljoprivrednici veruju da će sigurno biti još bolje nakon prvog prihranjivanja biljaka koje sledi krajem meseca. Pšenici ide naruku ova relativno blaga zima, biljke su zdrave i nabujale i zasad imaju sve uslove za nastavak rasta i razvoja, budući da su od jesenje setve do sada ipak dobile određene količine padavina.
– Zadovoljni smo stanjem strnina na svih ukupno oko 340 hektara koje smo zasejali početkom oktobra, od kojih je 280 hektara pod pšenicom, a ostatak zauzima ječam – precizira agronom Živko Vasin iz Osnovne zemljoradničke zadruge „Žunji-Silak“ u Temerinu, napominjući da su u toj zadruzi povećali površine pod hlebnim žitom za 20 do 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. I poljoprivrednik iz Kaća Mladen Mihajlov, koji je takođe povećao površine na oko 25 katastarskih jutara.
– Obavio sam setvu krajem oktobra i početkom novembra, što je nešto kasnije u odnosu na prethodne godine i veoma sam zadovoljan kako su biljke ušle u zimu i njihovim sadašnjim stanjem. Posebno je bitno to što ih nisu napale bolesti – kaže Mihajlov i napominje da je povećao površine pod pšenicom na račun soje, čiju proizvodnju proteklih godina drastično pogađa suša.
I Siniša Murgaški, proizvođač iz Čeneja, koji je setvu obavio sredinom oktobra, ističe da je pšenica u vrlo dobrom stanju.
– Imamo pod pšenicom oko 20 hektara, što je znatno više nego lane. Smanjili smo površine pod sojom i kukuruzom, zbog suše koja tokom leta uzme danak u proizvodnji – navodi Murgaški. U Srbiji je pšenicom posejano oko 700.000 hektara, što je za nekoliko desetina hiljada hektara više nego prethodnih godina. Analiza pre prihranjivanja
PROIZVOĐAČIMA stručnjaci preporučuju da pre prihranjivanja useva obave analizu uzoraka zemljišta, kako bi na osnovu dobijenog rezultata što preciznije primenili odgovarajuće vrste i količine mineralnih đubriva.
– Potrebno je takođe da ratari povremeno obilaze polja, kako bi blagovremeno uočili eventualne pojave bolesti ili glodara – poručuje dr Vladimir Aćin iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
