Popović je podsetila na novosti od rezolucije 1966 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koji se odnosi na Mehanizam za Međunarodne krivične sudove. Mehanizam je prvobitno osnovan kao mala, privremena i efikasna struktura, ali se njegov mandat produžuje i njegova funkcija se uglavnom odlaže. Popović je izrazila mišljenje da Mehanizam treba skoro završiti sa radom i da je njegova namera da obezbedi svoju egzistenciju nepotrebna.
Ministarka je izrazila podršku odluci Mehanizma da ustupi Srbiji slučaj Vojislava Šešelja i četiri druga optužena, ali je takođe zahtevala da Mehanizam ustupi i slučaj Radeta i Jojića. Ona je naglasila da Srbija poštuje Rezoluciju Saveta bezbednosti 1966 i da trebaju da se postupci za nepoštovanje suda vode u skladu sa tim.
Liderka je kritikovala Mehanizam zbog neutemeljenih stavova koji su doveli do preispitivanja odluke o ustupanju slučaja Srbiji, kao i zahteva za postupke za nepoštovanje suda u Hagu. Ona je naglasila da je Mehanizam osnovan za procesuiranje teških kršića međunarodnog humanitarnog prava na području bivše Jugoslavije, a ne za vođenje takvih postupaka.
Popović je dodatno komentarisala izjavu o borbi protiv razjedinjujućih pojava negiranja genocida i istorijskog revizionizma. Ona je uputila na rezultate glasanja Generalne skupštine UN o rezoluciji o Srebrenici koji pokazuju nedostatak jedinstva u međunarodnoj zajednici po ovom pitanju. Popović je takođe naglasila da je Mehanizam doprineo destabilizaciji odnosa na bivšoj Jugoslaviji i da nije ispunio svoju ulogu na način na koji se očekivalo.
Ministarka je objasnila da je kriterijum za prevremeno puštanje na slobodu osuđenih lica bio pooštren samo radi produženja mandata Mehanizma. Takođe je izrazila brigu za tretman osuđenih državljana Srbije koji se nalaze u zatvorima u inostranstvu, naglašavajući slučaj Ratka Mladića.
Popović je takođe kritikovala dugotrajno neodlučivanje ili negativno odlučivanje o molbama za uslovni otpust za osuđene državljane Srbije. Ona je naglasila da takvo postupanje predstavlja nehuman tretman i da mnogi životi mogu biti ugroženi zbog toga.
Uključujući sve ove činjenice i komentare od strane Popović, možemo videti da postoji znatna kritika Mehanizma za Međunarodne krivične sudove i njihove odluke koje utiču na različite slučajeve u vezi sa bivšom Jugoslavijom. Trebaju preduzeti koraci kako bi se situacija ulaživala i kako bi se promenili negativni aspekti koji su identifikovani u ovom razgovoru. Glavni interes je da se obezbedi pravednost i odgovornost u slučaju krivičnih dela koja su izvršena na ovim područjima, i takođe da se promoviše odgovarajući tretman osuđenih osoba.
