Slovenska obitelj Vinkler prije gotovo 16 godina napustila je gradske gužve u Ljubljani i preselila se u malo istarsko selo.

Osnivali su farmu koza „Kumparička“, pokrenuli proizvodnju sira i jedinstveni ugostiteljski koncept u kojem je uživala čak i švedska kraljevska obitelj.

Aleš Vinkler, vlasnik farme, za Euronews Srbija objašnjava da ih je Istra privukla svojom ljepotom.

„Shvatili smo da ima logike to što su koze zaštitni znak Istre, jer se tu osećaju fenomenalno. Klima, biodiverzitet, to što tu raste, je jednostavno za koze jako prijatno“, kaže Vinkler.

Koze su najpre „angažovali“ da čiste teren, koji je zarastao, a u međuvremenu počeli su i da ih muzu.

„Shvatili smo da mleko ne možemo prodavati jer ga nemamo dovoljno, pa smo onda rešili da probamo da napravimo sir, manje-više iz šale. Bio je stvarno loš, ali je to bio dodatni izazov da napravimo dobar. I sad kažu da pravimo dobar sir“, ističe vlasnik farme.

Kroz svoj trud i posvećenost seoskom životu, ova porodica prenosi ljubav prema zemlji i tradiciji na sledeće generacije.

Tita Vinkler kaže da je imala jedanaest ili dvanaest godina kada su se preselili na selo.

„Mislim da je bio dobar trenutak za moje roditelje, pošto su me ‘ulovili’ taman pre puberteta. Da je bilo možda koju godinu kasnije, bilo bi teže, ali ovako nisam imala puno problema. Razmišljala sam: živeću uz more, imaću kog psa više i nekako sam vrlo opušteno prošla kroz selidbu i transformaciju“, kaže Tita.

Bor, najmlađi Vinkler, objašnjava da mu je period koji je proveo na farmi, okružen šumom, konjima i drugim životinjama, bio najbolji dio djetinjstva. Od ove godine je na studijama gastronomije u Ljubljani, ali je i dalje aktivan član gazdinstva.

„Mi pravimo sir iz kozjeg nepasterizovanog mleka, što znači da ga ne kuvamo i tako ne ubijamo nikakve materije koje su u samom siru. Naš sir je od starosti od dva meseca pa do dve godine, ali najpopularniji su ovi od šest meseci pa do jedne godine. Oni nam se najviše prodaju na sajmovima i ljudi ih najviše vole“, kaže Bor.

Proizvodnja sira postala je umetnost koju ova porodica vredno neguje. Imaju 300 koza i sedam zaposlenih, a sireve prodaju na tržnici i svim sajmovima u Hrvatskoj i inostranstvu.

Tita se usmjerila na ugostiteljstvo i organizuje večere za goste farme „Kumparička“. Vinkleri su postali prepoznatljivi u selu svojim neobičajnim pristupom prema gostima ili po takozvanoj konobi primitivi. Nema luksuza, niti jela bez truda, jede se napolju pod vedrim nebom, a hrana koja je na meniju dolazi isključivo iz okolnih kuća.

„Gosti nam dolaze iz Hrvatske, Slovenije, Nemačke, Austrije, ali i iz celog sveta. Naš pristup radu je malo drugačiji, ali oni koji prepoznaju kvalitet se dobro snađu“, kaže Tita.

Svojevremeno ih je posetila i švedska kraljevska porodica, koja se takođe morala prilagoditi ovom, kako i sami ističu, primitivnijem ugostiteljskom pristupom, pa je tako jedna od princeza prala posuđe posle večere.

Poseban izazov prilikom preseljenja iz grada u selo bio je proces samootkrivanja i dubljeg razumevanja sopstvenih vrednosti i prioriteta, objašnjava nam nekadašnji pravnik iz Ljubljane.

„Probao sam i uspelo je. Kažem, nije bilo ni tako teško. Na neki način nam je odgovaralo da u određenom životnom periodu provodimo više vremena sa decom. Mnogo je pozitivnih stvari bilo u tome“, kaže Aleš.

Tita ističe da se sada više i ne seća odrastanja u gradu.

„Činjenica je da sam studirala u Ljubljani, odnosno, vratila se u rodni kraj, ali opet me je put doveo nazad ovde“, kaže naša sagovornica.

Mlađi Vinkler se ipak raduje studijama u inostranstvu. Želi da prevaziđe granice malog sela, ali da sa sobom ponese vrednost i veštine koje je stekao u seoskom okruženju.

„Ja mislim da mi treba novo područje, treba mi nova okolina, a barem na dve godine koliko mi traju studije. Sigurno ću se vratiti pre ili kasnije“, kaže Bor.

Reklo bi se da su Vinkleri uspjeli pronaći ono zbog čega su i došli u Istru – lijep seoski pejzaž, kao osnovu za životni put prepun učenja rasta i novih otkrića.