U Južnoj Karolini, poslednja četiri od ukupno 43 majmuna koja su pobegla iz centra za medicinska istraživanja uhvaćena su nakon dva meseca života u prirodi. Ovi majmuni su preživeli različite izazove, uključujući snežnu oluju, pre nego što su konačno vraćeni u svoj objekat.
Pobegli majmuni su pripadali vrsti resus makaki, koja se često koristi u biomedicinskim istraživanjima. Ova vrsta je poznata po svojoj prilagodljivosti i sposobnosti da preživi u različitim uslovima, što je pokazano tokom njihovog boravka van zatočeništva. Majmuni su pobegli 6. novembra iz objekta „Alpha Genesis“, koji se nalazi u Južnoj Karolini i specijalizovan je za uzgoj majmuna za medicinska istraživanja.
Nadležne službe su uspele da uhvate preostale majmune koristeći metodu mamljenja. Naime, majmuni su privučeni specijalno pripremljenim sendvičima sa kikiriki puterom i džemom. Ova metoda se često koristi u zoološkim vrtovima i sličnim ustanovama da bi se uhvatili životinje u divljini. Ova vrsta mamca je poznata po svojoj efikasnosti, posebno kada su u pitanju primate, koji često reaguju na miris hrane.
Tokom dva meseca života u divljini, majmuni su se suočili sa mnogim izazovima. Snežna oluja koja je pogodila region predstavljala je ozbiljan test za njihovu izdržljivost. U prirodi, majmuni su se morali prilagoditi promenljivim vremenskim uslovima i pronaći hranu i sklonište. Iako su se mogli suočiti sa raznim pretnjama, uključujući predatore i ljudske aktivnosti, uspevali su da prežive zahvaljujući svojim instinktima i socijalnoj strukturi.
Pobegli majmuni su izazvali zabrinutost među lokalnim stanovnicima, ali i među stručnjacima za očuvanje prirode. Postojala je bojazan da bi majmuni mogli doneti bolesti ili se sukobiti sa lokalnim ekosistemom. Na sreću, njihovo hvatanje je obavljeno bez incidenata, a majmuni su vraćeni u svoj objekat za uzgoj.
Ova situacija je podstakla raspravu o etici korišćenja primata u naučnim istraživanjima. Mnogi aktivisti za prava životinja kritikuju takve centre, ističući da je uzgoj i eksploatacija ovih inteligentnih bića neetična. Sa druge strane, naučnici tvrde da su primati ključni za istraživanje i razvoj novih lekova, kao i za razumevanje mnogih bolesti koje pogađaju ljude.
Pitanje etike u korišćenju životinja u naučnim istraživanjima je složeno i kontroverzno. Dok se neki zalažu za strože propise i zakone koji bi zaštitili životinje, drugi smatraju da istraživanja koja uključuju primate donose značajne koristi za ljudsko zdravlje. Ova debata se nastavlja, a incident u Južnoj Karolini je samo jedan od mnogih primera koji ukazuju na potrebu za pažljivijim pristupom u vezi sa pitanjima zaštite životinja i naučnog istraživanja.
U svakom slučaju, hvatanje ovih majmuna je obavljeno uspešno, a stručnjaci se nadaju da će ovo iskustvo doneti nova saznanja o tome kako bolje upravljati životinjama koje se koriste u istraživačke svrhe. Takođe, važno je osigurati njihovu dobrobit i zaštitu, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
Ova situacija naglašava važnost očuvanja prirode i zaštite divljih životinja, kao i potrebu za etičkim razmatranjima u naučnim istraživanjima. U svetu gde se tehnologija i nauka ubrzano razvijaju, važno je da se ne zaboravi na odgovornost prema životinjama i prirodi u celini.
