Izjava Ministra odbrane Srbije, Miloša Vučevića, da se vrši pritisak na Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića da disciplinuje Banjaluku i predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, izazvala je dosta pažnje u javnosti. Vučević je gostujući u emisiji Telering, izneo svoje stavove po ovom pitanju.

On je istakao da Srbija vodi računa o opstanku Republike Srpske, ali da je ona suverena država i ima svoju politiku i rukovodstvo koje bira narod na izborima. Također je istakao da Srbija poštuje Bosnu i Hercegovinu kao susednu državu, koja se sastoji od dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda.

Postojanje pritiska na Srbiju od strane međunarodne zajednice, kao i unutar same Republike Srpske, da izvrši disciplinovanje Banjaluke i Milorada Dodika zabrinjava mnoge u regionu. Za sada, nema konkretnih akcija sprovođenja takvog pritiska od strane Srbije, ali izjave kao ova Ministra odbrane, sigurno pobuđuju interesovanje javnosti.

Srbija i Republika Srpska imaju dugu i složenu istoriju, koja se reflektuje i na današnju političku situaciju u regionu. Konstantna napetost između Srpske i autonomnog entiteta na teritoriji BiH, kao i međunarodni pritisak koji se vrši na Republiku Srpsku da se uključi u politički sistem BiH, izaziva različite reakcije i stavove.

Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, kao i predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, unutar svojih entiteta, preduzimaju korake koji su u skladu sa politikom koju smatraju najboljom za svoje građane. Njihova saradnja u očuvanju Republike Srpske je duga i duboka, i smatraju je ključnom za opstanak Srpskog naroda na ovim prostorima.

Namećući se kao pokrovitelj Republike Srpske, Srbija šalje poruku međunarodnoj zajednici da neće dozvoliti narušavanje stabilnosti entiteta, i da je spremna da brani svoje sunarodnike u BiH. Ovakav pristup podržava veliki broj građanja Srbije, ali istovremeno izaziva zabrinutost i nepoverenje Zapada.

Stav Srbije odlučno je protiv mešanja u unutrašnje stvari susjedne države. Svojim dejstvima žele sačuvati autonomiju Srba koji žive u entitetima, te im omogućiti slobodu odlučivanja. I pored negodovanja i osuda koja stiže iz zapadnog sveta, politika koja se zastupa od strane Srbije, nailazi na odobravanje velikog broja Srba koji živi izvan granica matične države.

Međutim, postavlja se pitanje do kada će takav pristup biti održiv, i da li će doći trenutak kada će međunarodni pritisak na Srbiju, i Republiku Srpsku, biti toliko velik da će biti primorani na preispitivanje svoje politike?

Da bi se bolje sagledao položaj Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine, kao i politika koju sprovodi Srbija prema ovom pitanju, potrebno je obratiti pažnju na sve relevantne faktore. Naime, istorijski, verski, kulturni i politički uticaji su izuzetno bitni za razumevanje postavljenih pozicija.

Kao što se može zaključiti iz dosadašnjih dešavanja, odnosi između Srbije i BiH, a posebno Republike Srpske, su kompleksni, i neretko izazivaju tenzije. Srbija preduzima mere da ojača svoj uticaj u regionu, ali i da očuva mir i stabilnost. Pitanje između odnosa Republike Srpske i BiH je i dalje nerešeno, te je prisutan konstantan pritisak na sve aktere da pronađu održivo rešenje.

U svakom slučaju, pitanje odnosa Srbije i Republike Srpske prema Bosni i Hercegovini i međunarodnim pritiscima vezanim uz to, svakako ostaje na političkoj agendi svih učesnika i zainteresiranih strana. Vreme će pokazati kakvu će politiku Srbija nastaviti prema ovom pitanju, kao i koje će korake preduzimati Republika Srpska.