U muzičko-poeziji žanra sliči, pozorišnoj verziji snimanja romantično-humorističnog nemog filma Čarlija Čaplina „Svetla velegrada“ (1931), koreograf Amalija Benet, reditelj Nikita Milivojević i kompozitor Teodoros Oikonomou su uspeli da zamrznu u scenskom vremenu harizmu najvećeg malog čoveka u istoriji kinematografije.
To je, verovatno, bila i namera autora koji su u saradnji sa Nacionalnim teatrom iz Atine upriličili virtuozni mjuzikl, sa elementima pevanja i poezije, u slavu bezvremenog Čaplinovog duha. Tačno je da u ovoj predstavi nema „drame“, snimanje „Svetla velegrada“ je okvir za omaž nezaboravnom čovečuljku u prevelikim cipelama, sa polucilindrom na glavi, koji zapada u nerešive probleme zbog svog uzaludnog nastojanja da nadmaši sebe. Srećom je zaobiđena namera da se od zauvek zapamćenog poetičnog, tužno-smešnog humora Čaplinovog filmskog junaka i njegovih dogodovština nasilno sačini dramski konflikt, da bi se tema i postavljanje predstave opravdali.
Benetova i Milivojević su akcenat ovog omaža stavili na virtuoznost, sa kojom gosti iz Atine – glavni akter, Prokopis Agatokleos, kompozitor i kavijaturista Teodoros Oikonomou, scenograf Stamatina Tzoka, dizajner svetla Kristina Tanasoula, ali i „naši“, Stefan Radonjić, Mina Nenadović, Milorad Damjanović, Vesna Čipčić, Vukašin Jovanović, Stanislava Nikolić, Ivan Zablaćanski i Miloš Lazarov, prate u stopu, svojim nadahnućem, gostujuće majstore. Kostim Jelene Stokuće je izvrstan, u epohi i glamuru, a odlični su i svi ostali učesnici ove lepote pokreta, igre, duha i poezije, dok pozorišnim jezikom ponavljaju priču o nepobedivosti duha, rekonstrukcijom snimanja nemog filma, sa svim zakulisnim događanjima, svima znanim.
Predstava „Čarli Čaplin, svetla velegrada“ je i svojevrstan celovečernji klavirski koncert kompozitora i uživo pijaniste Teodorosa Oikonomua, koji, kao što je red, prati na klaviru radnju nemog filma, dajući mu ritam i emociju. Zvuci koje, umesto dijaloga, ispuštaju junaci, odlično se uklapaju u ubrzanje filmskog slepstika, a u tome je nenadmašan i pravi hit otkriće u ovoj predstavi mladi glumac Vukašin Jovanović – u ženskoj ulozi, ali i kao batler koji izvrsno peva. Takođe, mlada glumica Mina Nenadović, sveža je scenska pojava, kako u svojoj izražajnoj glumi, tako i u baletskom scenskom pokretu. Sam Čarli Čaplin, u interpretaciji čudesnog Prokopisa Agatokleusa, ni u jednom trenutku nije bio ni karikaturalan, ni ilustrativan, živeo je na sceni BDP stvarni, istiniti život i stvarao magiju, po kojoj je Čaplin zauvek ostao najbolji i jedinstven.
Lepota je pozorišni kvalitet, koji ponekad uspeva da zameni čak i aristotelovske dramske zahteve.