Oživljene su strahove od potencijalnog širenja rata na Bliskom istoku nakon izjave američkog predsednika Joea Bidena o mogućnosti podrške izraelskom napadu na iranska naftna postrojenja. Ovo je dovelo do porasta cene nafte na 78,80 dolara po barelu, sa nedeljnim skokom od gotovo 10 odsto. Ekonomisti strahuju od mogućih ekonomskih posledica eskalacije sukoba na Bliskom istoku, koje bi mogle rezultirati povećanjem cena energenata i drugih roba, kao i troškova transporta.

Međunarodni monetarni fond upozorava da bi rat na Bliskom istoku mogao ozbiljno da utiče na regionalnu i globalnu ekonomiju. Iako je teško predvideti tačne posledice, stručnjaci se slažu da trenutni efekti sukoba ne predstavljaju ozbiljnu pretnju, ali da bi moguća eskalacija dovela do povećanja cena nafte i ostalih roba.

Procene potencijalnog širenja rata i uticaja na globalnu ekonomiju se razlikuju, sa zapadnim analitičarima koji spekulišu da bi cena nafte mogla dostići i do 200 dolara po barelu u slučaju intenziviranja sukoba. Ipak, stručnjaci smatraju da je mogućnost tolikog skoka cene nafte malo verovatna, osim u slučaju destabilizacije zemalja kao što je Irak. Stanić ističe da bi poskupljenje nafte imalo ozbiljne posledice i na Srbiju, koja je značajno zavisna od uvoza nafte iz Iraka.

Poskupljenje nafte bi dovelo do rasta cena goriva i energenata u globalnoj ekonomiji, što bi moglo izazvati novi talas inflacije i negativno uticati na ekonomske tokove. Bankari i ekonomisti procenjuju da bi čak i manje povećanje cena nafte imalo značajan uticaj na inflaciju i globalnu privredu, te da bi ekonomski efekti sveopšteg rata na Bliskom istoku bili opipljiviji i dugoročniji.

Stanić ističe da je ključno pratiti situaciju na Bliskom istoku i eventualne posledice sukoba na globalnu ekonomiju, te da je neophodno da države i ekonomske institucije preduzmu odgovarajuće mere kako bi ublažile eventualne negativne efekte. Podržavajući tu ideju, MMF poziva na oprez u vezi sa mogućom eskalacijom sukoba i njihovim uticajem na ekonomske tokove širom sveta.