Inflacija ostaje dominantna tema u Hrvatskoj, sa građanima koji su najavili bojkot trgovina zbog visokih cena. Ekonomista Ljubo Jurčić ističe da, iako nije obožavalac Donalda Trampa, u Hrvatskoj se dešava ono što je on nedavno izjavio – inflacija „ubija potrošače i građane“, dok se Vlada hvali svojim makroekonomskim rezultatima. Jurčić objašnjava da visoke cene nisu jedini problem, već i niske plate koje dodatno pogoršavaju situaciju.
Prema njegovim rečima, ako je u Evropskoj uniji prosek plata tri puta veći nego u Hrvatskoj, inflacija od pet procenata za njih znači isto što i inflacija od jedan ili dva procenta za Hrvate. Hrvatska se suočava sa evropskim cenama, ali sa znatno nižim prihodima. Postoji između 22 i 25 procenata ljudi na granici siromaštva koji na hranu troše oko 60 procenata svojih prihoda. Povećanje cena hrane dodatno otežava njihov život, jer im smanjuje raspoložive resurse za druge troškove.
Iznenađuje ga, kako kaže, da Vlada umesto da poveća prihode, šalje poruke građanima da „sami peku hleb“. Takva retorika, prema njemu, ukazuje na neadekvatno razumevanje stvarnosti u kojoj se nalaze mnogi građani. Bojkot trgovina je zakazan za 24. januar, ali trgovci smatraju da je taj potez besmislen i nude specijalne popuste za taj dan, smatrajući da su se prilagodili situaciji.
Jurčić naglašava da se trgovci ponašaju racionalno i da pregovaraju sa Vladom na način koji je uobičajen u takvim okolnostima. Njihova strategija privlačenja potrošača putem akcijskih cena je normalna poslovna praksa. Kada se razmatra poziv Domovinskog pokreta, koalicionog partnera HDZ-a u Vladi, na bojkot trgovina, Jurčić ističe da bi se o tome trebalo razgovarati sa ministrom socijalne zaštite, a ne samo sa ministrom privrede.
Ovaj ekonomista upoređuje trenutnu ekonomsku situaciju u zemlji sa bolešću organizma. Kada se govorilo o uvođenju evra, mnogi su obećavali niske cene i inflaciju sličnu onoj u Evropskoj uniji, ali Jurčić smatra da je to bila „čista prevara“. Inflacija se, kako kaže, javlja zbog strukturalnih problema i neefikasnosti privrede, a Hrvatska se suočava sa lošim i neefikasnim ekonomskim strukturama.
On podseća na krizu iz 2008. godine, kada je Hrvatska ostala u recesiji do 2015. godine, dok su bolje strukturirane privrede uspele da izađu iz krize već 2012. godine. Ove informacije ukazuju na potrebu za reformama u privredi kako bi se povećala efikasnost i stabilnost ekonomije.
U svetlu ovih izazova, bojkot trgovina može biti način da građani izraze svoj protest protiv trenutne situacije, ali se postavlja pitanje koliko će to zaista uticati na promene. Trgovci, koji su već svesni problema, nude popuste kako bi zadržali kupce, dok se istovremeno suočavaju s pritiscima na marže zbog rastućih troškova.
Građani će morati da se suoče sa stvarnošću visoke inflacije i niskih plata, dok će Vlada morati da preispita svoje strategije kako bi osigurala bolji životni standard za sve. U tom kontekstu, ekonomisti poput Jurčića ukazuju na potrebu za hitnim akcijama i reformama u cilju poboljšanja ekonomske situacije u zemlji.
Ukoliko se ne preduzmu odgovarajući koraci, inflacija, koja već pogađa mnoge, može postati još veći problem, ostavljajući građane u sve težoj situaciji. Potrebna je sveobuhvatna analiza i plan delovanja koji će omogućiti održiv rast i stabilnost.
