Prihod globalne ekonomije smanjiće se za 19 odsto do 2050.

Vesna Vuković avatar

Novo istraživanje Postdam instituta za klimatska istraživanja ukazuje na ozbiljne posledice koje će globalna ekonomija doživeti zbog zagađenja životne sredine. Prema ovom istraživanju, prihod globalne ekonomije smanjiće se za 19 procenata do 2050. godine, čak i ako bi se emisija ugljen dioksida i drugih štetnih gasova zaustavila već danas. Finansijski gubici će biti čak šest puta veći od troškova zaustavljanja efekta staklene bašte i zadržavanja rasta temperature na nivou od dva stepena.

Studija je bazirana na podacima dobijenim iz 1.600 regiona širom sveta prikupljenih u poslednje četiri decenije. Predviđa se značajno smanjenje prihoda za gotovo sve regione, uključujući Evropu i Severnu Ameriku, ali će najveće usporavanje privrednog rasta biti u Južnoj Aziji i zemljama afričkog kontinenta.

Negativni efekti globalnog zagrevanja posebno će pogoditi razvoj poljoprivrede, kvalitet i količinu prinosa, rast infrastrukture i produktivnost u različitim granama privrede. Procenjuje se da će globalni ekonomski gubici do 2050. godine iznositi oko 38 biliona dolara godišnje.

Prema istraživanju, ukoliko se nastavi sa emisijom štetnih gasova, prihodi svetske ekonomije biće umanjeni za čak 60 procenata do 2100. godine, a najviše će patiti zemlje koje su najmanje doprinele zagađenju i promeni klime. Zemlje tropskih regiona pretrpeće najteže posledice, izgubivši gotovo 58 odsto prihoda više nego razvijene zemlje.

Nerazvijene zemlje će pretrpeti 40 procenata veću ekonomsku štetu nego one koje su decenijama najviše doprinele zagađenju i zagrevanju planete. Ovo istraživanje jasno ukazuje da se emisija štetnih gasova mora zaustaviti što pre kako bi se izbegle dalje pogoršanja uslova života i ekonomskih gubitaka.

Uzrok ovakvih velikih gubitaka su emisije štetnih gasova proteklih decenija, čiji se negativni efekti osećaju danas, ali će doneti i dodatne negativne efekte u budućnosti kroz povišene temperature, nestabilne vremenske uslove, obilne padavine, oluje i ciklone neobične snage i intenziteta.

Potrebno je da se svetske vlade i privredni sektor angažuju u smanjenju emisija i prelasku na ekološki održive prakse kako bi se sačuvala planetarna ekonomija i životna sredina za buduće generacije. Očuvanje planete i smanjenje štetnih emisija moraju postati prioriteti globalne zajednice kako bi se sačuvala ekonomska stabilnost i očuvala priroda.

Vesna Vuković avatar