SUDIJA za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, donio je rešenje prema kojem su službenicama Gradske uprave, Ž.J. i M.B., izrečene mere zabrane napuštanja stana, bez primene elektronskog nadzora. Ova mera može trajati do tri meseca.
Ž.J. je obavljala funkciju pomoćnika načelnika Gradske uprave za privredu Grada Novog Sada, dok je M.B. bila savetnik u istoj upravi. Obje se sumnjiče za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Kako je navedeno u saopštenju Višeg suda, protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba vanpretresnom veću Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije.
Prema informacijama dostupnim u javnosti, Ž.J. se sumnjiči da je od 13. oktobra 2020. do 2. decembra 2024. godine, koristeći svoj službeni položaj, sačinila dokument neistinite sadržine. U tom dokumentu je navela da su sredstva dodeljena udruženjima građana „Širi pogled“ i „Po meri građana“ iz Novog Sada utrošena namenski, a program realizovan kvalitetno i uspešno. Ovim postupkom, navodno, nanela je štetu budžetu Grada Novog Sada u iznosu od 4.120.000 dinara.
S druge strane, M.B. se takođe sumnjiči da je, radeći kao službeno lice u Gradskoj upravi za privredu, od 20. novembra 2019. do 2. decembra 2024. godine, iskoristila svoj položaj kako bi sačinila sličan dokument. U njemu je, prema navodima, takođe tvrdila da su sredstva dodeljena udruženjima „Širi pogled“ i „Po meri građana“ utrošena na pravi način, što je rezultiralo štetom za budžet Grada Novog Sada u iznosu od 3.270.000 dinara.
Ove optužbe predstavljaju ozbiljan slučaj zloupotrebe službenog položaja i korupcije unutar javne uprave, što ukazuje na potrebu za dodatnom kontrolom i transparentnošću u radu javnih institucija. Korupcija u javnom sektoru može imati dalekosežne posledice ne samo za finansije grada već i za poverenje građana u institucije.
U poslednje vreme, borba protiv korupcije postala je prioritet u mnogim zemljama, uključujući Srbiju. Različite institucije i organizacije rade na jačanju mehanizama za borbu protiv korupcije i promovišu transparentnost u radu javnih službi. Posebna pažnja se posvećuje obezbeđivanju odgovornosti službenika koji koriste svoj položaj za ličnu korist.
U ovom slučaju, postupak protiv Ž.J. i M.B. mogao bi poslužiti kao primer za buduće slučajeve i podstaći dalje reforme u sistemu javne uprave. Očekuje se da će nadležni organi sprovesti detaljnu istragu kako bi utvrdili sve okolnosti slučaja i kaznili odgovorne.
Osim što će se ovaj slučaj pratiti sa pažnjom, može se očekivati da će izazvati širu diskusiju o etici u javnom sektoru i važnosti integriteta među službenicima. Građani, s pravom, očekuju da njihovi predstavnici deluju u najboljem interesu zajednice, a ne u korist ličnih interesa.
U svetlu ovih dešavanja, važno je da se osigura da javne institucije ostanu odgovorne i transparentne. Kako bi se sprečili slični slučajevi u budućnosti, može biti korisno implementirati obuke i edukacije o etici u javnom sektoru, kao i poboljšati mehanizme za prijavu i istraživanje sumnji na korupciju.
U zaključku, slučaj Ž.J. i M.B. ukazuje na ozbiljne probleme u radu javne uprave i potrebu za kontinuiranim naporima u borbi protiv korupcije. Samo kroz zajedničke napore građana, institucija i zakonodavnih tela može se obezbediti pravična i odgovorna uprava koja će delovati u interesu svih građana.
