Sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu produžio je pritvor Miloradu Grčiću, predsedniku opštine Obrenovac i bivšem v.d. direktoru EPS-a, kao i biznismenu Aleksandru Papiću i koordinatoru IKT poslova JP EPS Ivanu Marinkoviću. Ova odluka usledila je zbog sumnje da bi osumnjičeni mogli uticati na svedoke ili ponoviti krivično delo.
Prema rečima portparola suda Milice Veličković, pritvor je produžen Grčiću i Marinkoviću kako bi se obezbedila zakonitost postupka, dok je Papiću pritvor produžen iz sličnih razloga. Prema dostupnim informacijama, osumnjičeni su u periodu od 2018. do 2021. godine izvršili različita krivična dela koja su oštetila JP EPS za više od 100 miliona dinara, koje su potom legalizovali kroz razne novčane tokove.
Grčiću se na teret stavlja produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja, dok se Marinkoviću pored toga stavlja na teret i krivično delo primanje mita u sticaju sa krivičnim delom pranje novca. U ovom slučaju, uključeni su i drugi službenici iz IKT sektora JP EPS, kao i lica iz privrednog društva „Tim Systems“ d.o.o. Beograd, gde se Papiću, Apostoloviću i Vujoviću takođe stavlja na teret krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica.
U nastavku istrage, direktor PD „IntellSec“ d.o.o. u Beogradu, Milan B., tereti se za krivična dela pranje novca i davanje mita. Takođe, direktor PD „HRC Horeca“ d.o.o. Miloš M. se tereti za krivično delo pranje novca. Osim njih, na udaru su i drugi pojedinci, uključujući Katarinu M, Pavla G, Marka R, Igora R i Kristinu B, koji se terete za pranje novca.
U ovom slučaju, rukovodilac Odeljenja za sisteme tehničke zaštite i informatičku bezbednost u Sektoru za automatsku obradu podataka Ogranak RB Kolubara, Ljubiša S., takođe se tereti za krivično delo trgovina uticajem. Pored toga, direktor Fudbalskog kluba „Borac“ iz Lazarevca, Dejan B., suočava se sa optužbama za pranje novca i zloupotrebu položaja odgovornog lica.
Ova situacija naglašava ozbiljnost problema korupcije i zloupotrebe položaja u javnim preduzećima, što je postalo sveprisutno pitanje u Srbiji. Istraga se nastavlja, a javnost sa nestrpljenjem očekuje dalji razvoj događaja, s obzirom na to da su ovi slučajevi često povezani sa višim nivoima vlasti i poslovanja.
Za mnoge građane, ovi slučajevi predstavljaju još jedan primer sistemske korupcije koja se mora iskoristiti kako bi se obnovilo poverenje u institucije. Zakonodavne promene, kao i jačanje nezavisnih tela za borbu protiv korupcije, postali su imperativ kako bi se sprečila slična delovanja u budućnosti.
Na kraju, važno je naglasiti da su svi osumnjičeni nevin dok se ne dokaže suprotno, a pravni sistem ima zadatak da ispita sve okolnosti i donese pravednu presudu. Javnost će pažljivo pratiti ovaj slučaj, očekujući transparentnost i odgovornost od strane svih uključenih.
