Profesor fizičkog o gorućim problemima sa školarcima: „Nismo mogli da zamislimo da imamo takve bolesti kod dece“
Profesor fizičkog vaspitanja Miroslav Marković je u emisiji „Jutro na Blic“ govorio o pilot projektu „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo“ koji su realizovala tri ministarstva – prosvete, zdravlja i sporta.
Projekat je imao za cilj da prati razvoj učenika u 95 škola koji su imali povećan broj časova fizičkog. Profesor Marković je primetio da deca danas imaju sve slabije mišiće i pate od bolesti koje ranije nisu ni bile poznate.
„Deca se sve manje kreću! Mi kao deca nismo mogli ni da zamislimo da imamo takve bolesti u tim godinama. Struka, koja uključuje profesore fizičkog vaspitanja, kao i Medicinski fakultet i Institut „Batut“, ustanovila je da je neophodno povećati broj časova fizičkog“, rekao je profesor Marković.
Dodao je da je nedostatak fizičke aktivnosti, loš način ishrane i prekomeran unos aditiva u hrani jedan od glavnih uzroka gojaznosti kod dece. Istakao je važnost igre i vremena provedenog napolju za pravilan razvoj dece, što današnja deca zbog manjka fizičke aktivnosti ne praktikuju.
Učenici su bili zadovoljni većim brojem časova fizičkog tokom projekta, iako profesor Marković ističe da bi bilo potrebno više od 5.000 nastavnika da se ovakva praksa uvede u sve škole.
Sada se čekaju zvanični rezultati ovog pilot projekta, koje sprovodi Institut „Batut“. Profesor Vladimir Koprivica, jedan od najeminentnijih sportskih stručnjaka u Srbiji, nedavno je govorio o problemima u vezi sa fizičkom aktivnošću i fizičkim vaspitanjem mladih.
On je istakao da postoji dva goruća problema u vezi sa fizičkim vaspitanjem u školama. Prvi problem je nedovoljan broj aktivnosti u okviru časova fizičkog vaspitanja, dok drugi problem predstavlja problematičan status profesora i fizički dodir sa učenicima.
Koprivica je upozorio da se časovi fizičkog vaspitanja uglavnom sastoje od stajanja i čekanja, dok se sam pokret učenika svodi na samo nekoliko minuta tokom časa. Takođe je naveo da su postavke koje zabranjuju fizički kontakt između profesora i učenika postale sve strože, što dodatno otežava rad nastavnicima fizičkog vaspitanja.
U mnogim slučajevima, profesori su suočeni sa mogućnošću gubitka posla zbog nekog nehotičnog fizičkog kontakta sa učenicima. Koprivica je zaključio da će fizičko vaspitanje propasti ukoliko se ovakvi problemi ne reše na vreme.
Ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere u vezi sa fizičkom aktivnošću dece i fizičkim vaspitanjem, to može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema u budućnosti. Stoga je neophodno da se problemi identifikuju i reše što pre kako bi se obezbedila zdravija budućnost za školarce u Srbiji.
