Na jugu Srbije, tačnije u Vranju, truba je simbol, a sevdah i merak su sastavni delovi lokalne kulture. Jedan od najslavnijih trubača sa ovih prostora, Bakija Bakić, dobio je spomenik u Gornjoj čaršiji. Pored njega, u sećanju su ostali i drugi poznati trubači poput Mamutovića, Mladenovića, Krstića. Međutim, pre desetak godina, volonter iz Portugala, Anđelo Gonzales, snimio je dokumentarni film „Devojčice (ne)sviraju trubu“, koji je podstakao Gordanu Ristić da pokrene projekat ženskog trubačkog orkestra.
Gostovanje devojčica iz Muzičke škole na lokalnom festivalu, uskršnjem koncertu u crkvi, prvi put je otvorilo debatu o trubi kao instrumentu koji bi trebalo da može svirati i ženska deca. Ideja o ženskom trubačkom orkestru rodila se nakon saznanja da devojčica Anđela, koja je pohađala muzičku školu i dolazila iz sela Pavlovac, već svira trubu i želi da se pridruži timu. Ovaj projekat ima za cilj da pruži priliku romskoj zajednici, gde je tradicionalno sramota da ženska deca sviraju trubu, da se izraze kroz muziku. Postignut je značajan uspeh u privlačenju ćerki i unuka poznatih trubača koji vežbaju sa profesorom Vladicom Vasićem.
U planu je da se održe časovi i upis novih članica 1. i 8. juna, a vežba se uporno jer se nada da će se nove devojčice priključiti orkestru. Nastavnik Vasić ističe da je važnije trenutno da devojčice imaju želju da vežbaju i da se usavršavaju, manje nego njihovo muzičko obrazovanje. Devetogodišnja Bojana Krstić, u ime ostalih devojčica, izražava želju da nauče romski čoček i sanja da se takmiče na popularnom Dragačevskom saboru u Guči.
Tim devojčica, koje su trenutno u procesu obuke, nadaju se da će imati priliku da se takmiče u revijalnom delu festivala ukoliko se ne kvalifikuju za takmičenje. Projekat pod nazivom „Devojčice (ne)sviraju trubu“ ima za cilj da promoviše tradiciju trube u Vranju, ali i da pokrene promene u shvatanju da truba nije isključivo muški instrument.
Iako je tradicionalno verovanje da su trubači muškarci, ženski trubački orkestar u Vranju pokazuje da devojčice imaju isti talenat i strast prema muzici kao i njihovi muški kolege. Kroz upornu praksu i vežbanje sa profesorom Vasićem, ovaj orkestar želi da se dokaže i pokaže da su žene jednako sposobne da sviraju trubu kao i muškarci.
Projekat je već privukao pažnju javnosti i postao inspiracija za mlade devojčice koje sanjaju da postanu trubačice. Nastavak obuke i pripreme za takmičenja, kao što je Dragačevski sabor, otvara mogućnosti za nove muzičke talente i promoviše jednakost polova u svetu muzike. Truba kao simbol lokalne kulture u Vranju dobija novu dimenziju kroz ovaj inovativni projekat koji promoviše inkluzivnost i podstiče promene u tradicionalnim shvatanjima o muzici i polovima.
