Majka Dalibora Todorovića, koji je tragično izgubio život u masakru u Duboni, obratila se javnosti putem društvenih mreža emotivnom porukom posvećenom svom sinu. U svom dirljivom postu, napisala je: „Jedno ime, jedne oči, jedan osmeh.. Ostaće zapisano u srcu i duši zauvek. Najsrećnije i najlepše godine provedene sa tobom sine, dok živim pamtiću. Sve dok nas prokleti monstrum nije razdvojio, prokleti bili svi Blažići što ste mi kuću zatvorili.” Ove reči svedoče o dubokom bolu i tugovanju majke, koja se suočava sa gubitkom svog deteta.
Ona je nastavila: „Kada izgubiš dete raspadneš se kao čaša od kristala, sve u tebi puca, niko ne oseća bol tvog srca, ni tugu, ni muku veliku u duši. Sve te više guši.” Ova emocionalna ispovest ukazuje na težinu gubitka i na način kako roditelji žrtava pokušavaju da se nose sa neizmernom tugom.
Uroš Blažić, koji je osumnjičen za izvršenje ovog zločina, izazvao je bes među roditeljima žrtava kada se pojavio u sudnici sa osmehom, pokazujući nadmeno ponašanje. Njegovo ponašanje je dodatno iritiralo prisutne, a mnogi su se osećali uvređeno njegovim nedostatkom empatije. Prisutni su izrazili ogorčenje zbog neosetljivosti koju je pokazao, dok je suđenje izazvalo brojne reakcije u javnosti.
Uroš Blažić i njegov otac Radiša, koji je takođe bio umešan u ovaj slučaj, osuđeni su na maksimalne kazne. Uroš je 12. decembra 2024. godine osuđen na 20 godina zatvora zbog masakra koji je izvršio u noći između 3. i 4. maja 2023. godine. Njegov otac Radiša bio je osuđen zbog krivičnih dela vezanih za nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, kao i za dela protiv opšte sigurnosti, takođe na 20 godina zatvora.
U razgovoru o danu masakra, majka ubijenog mladića se prisetila 4. maja, kada je njen sin, kako je rekla, otišao da se vidi sa prijateljima. „Majka, neću dugo, idem samo na 15 minuta,” rekao joj je. Nažalost, tih 15 minuta su se pretvorila u tragediju. „Posle tih prokletih 15 minuta ja čujem pucanj. Kažem suprugu da mi je čudan zvuk, on mi kaže da verovatno neko slavi. Osetila sam da nije to, rekla sam da se nešto dešava,” ispričala je.
Nažalost, masovni zločin koji se dogodio u Duboni i Malom Orašju ostavio je duboke ožiljke na porodicama žrtava. Uroš Blažić je, bez sumnje, postao simbol stradanja tog dana, a njegove žrtve su ostavile neizbrisiv trag u zajednici. „Plakale smo i pričale: Jadni ti roditelji. Nismo mogle da zamislimo kako je tim nesrećnim ljudima. Posle nekoliko sati, pošast je stigla i kod nas,” dodala je majka, ukazujući na to koliko su ovi događaji duboko uznemirili sve prisutne.
Podsećajući na tragediju, majka je istakla da se 3. maja očekivala promena u zakonodavstvu, kada je trebalo da se donese zakon o doživotnoj kazni, bez obzira na starost ubice. Njena nada za pravdom i zaštitom drugih porodica od sličnih tragedija ostaje snažna, uprkos dubokom bolu koji nosi usled gubitka svog sina.
Masovni zločin iz Dubone je, nažalost, samo jedan od mnogih sličnih incidenata koji su se dogodili u Srbiji u poslednje vreme, a koji su podigli pitanje bezbednosti i pravde na viši nivo. Dok se društvo suočava sa posljedicama ovakvih tragedija, porodice žrtava ostaju u senci, boreći se sa svojom tugom i nastojeći da pronađu način da nastave dalje.
