Evropski lideri trenutno se suočavaju sa izazovima u vezi sa novom američkom administracijom, a njihov pristup saradnji postaje sve važniji. U ovoj situaciji, francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je posetio Belu kuću kako bi razgovarao o mogućim budućim odnosima između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Njegov dolazak usledio je nakon izbora u Nemačkoj, kada je budući kancelar Fridrih Merc izjavio da Amerika pokazuje sve manju zainteresovanost za evropska pitanja.
U međuvremenu, šefica Evropske diplomatije Kaja Kalas nije imala sreće sa američkom administracijom, jer njen sastanak sa državnim sekretarom Markom Rubiom nije mogao da se održi zbog nedostatka vremena u njegovom rasporedu. Ovakvi incidenti ukazuju na to da evropski lideri, uprkos svojim naporima, nailaze na prepreke kada je u pitanju uspostavljanje čvrstih veza sa Washingtonom.
Evropljani se očigledno „zbijaju redove“, a britanski premijer Kir Starmer postaje ključni sagovornik u razgovorima o bezbednosti i ratu u Ukrajini. Pitanje ostaje sa kim će Bela kuća pregovarati – da li sa Evropskom unijom kao celinom ili sa pojedinačnim liderima. Makron je pokušao da poveća prisustvo Evropske unije u pregovorima o Ukrajini, što ukazuje na težnju Evrope da zadrži relevantnost na međunarodnoj sceni.
Analitičar međunarodnih odnosa, Mirko Dautović, smatra da je Evropa dobrovoljno predala svoj suverenitet zarad saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama. Dautović ukazuje na to da je Šarl de Gol pre 60 godina predvideo ovakvu situaciju, kada su Francuzi prvi prepoznali potencijalne probleme. On naglašava da je američko prisustvo u Evropi oduvek bilo izvor sigurnosti, ali da to više ne funkcioniše na isti način, posebno s obzirom na povratak Donalda Trampa na političku scenu.
Dautović takođe ističe da Trampova administracija može dovesti evropske zemlje u poziciju da preispitaju svoju bezbednosnu politiku. U svetlu trenutnih globalnih tenzija, kao što su rat u Ukrajini i pretnje iz Rusije, Evropa će morati da poveća svoja ulaganja u odbranu. Međutim, Dautović naglašava da je problem u tome što je Tramp kao lider nepredvidiv, što otežava izgradnju stabilnog partnerstva.
Pitanje budućnosti NATO saveza takođe se postavlja. Dautović se osvrće na dugogodišnju dilemu unutar NATO-a, postavljajući pitanje da li bi Amerika reagovala vojnom silom u slučaju napada na evropske članice. On smatra da bi odgovor na ovo pitanje bio negativan, što postavlja ozbiljna pitanja o smislu postojanja NATO-a u trenutnim okolnostima.
Još jedan važan aspekt o kojem Dautović govori jeste odnos SAD prema Evropskoj uniji. On ističe da američka administracija otvoreno radi na rasturanju EU, ignorišući visoke predstavnike poput Kaje Kalas. Tramp pokušava da izoluje pojedinačne članice EU nudeći im bilateralne trgovinske sporazume, što može biti način da se potkopa evropska ekonomska saradnja.
Na kraju, Dautović komentariše glasanje u Ujedinjenim nacijama o rezolucijama povodom treće godišnjice rata u Ukrajini, ukazujući na neobične saveze koji su se u tom procesu formirali. SAD su se našle u istom bloku sa Rusijom, Belorusijom, Iranom i Izraelom, dok su zemlje Briksa stajale na strani Ukrajine i EU. Ovakav raspored snaga ukazuje na to da se globalna podela ne svodi samo na sukob Zapada i Istoka, već se stvara novi osećaj imperijalizma, koji podseća na 19. vek.
Sve u svemu, Evropa se suočava sa teškim izazovima u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, dok se pokušava pozicionirati kao ravnopravan partner na međunarodnoj sceni. Dautović ukazuje na to da je trenutna situacija kritična i da će evropski lideri morati da preispitaju svoje strategije kako bi obezbedili svoju budućnost i sigurnost.
