Hiljade ljudi izašlo je na ulice širom Francuske kako bi protestiralo protiv odluke predsednika Macrona da imenuje Michela Barniera za premijera. Levičarske stranke optužuju Macrona za krađu parlamentarnih izbora, a protesti su započeli u gradovima poput Mena, Nice i Nanta.
Mišel Barnije je bivši evropski komesar za unutrašnje tržište i bivši ministar spoljnih poslova Francuske. Njegovo imenovanje za premijera bilo je iznenađenje, a mnogi se protive ovoj odluci. Demonstranti tvrde da je Barnije deo elitne grupe ljudi koja je izgubila dodir sa stvarnim životom i da neće doneti promene koje su potrebne francuskom narodu.
Protesti su dobili na intenzitetu tokom dana, sa hiljadama ljudi okupljenih na ulicama Paris i drugih gradova. Policija je morala intervenisati kako bi održala red, a nekoliko osoba je uhapšeno zbog nereda.
Makronova popularnost opada već neko vreme, a ovo imenovanje je samo dodatno narušilo njegovu reputaciju. Mnogi smatraju da je ovo potez koji će učvrstiti njegovu vlast i omogućiti mu da sprovede svoj plan za reforme, ali kritičari tvrde da je to samo dokaz njegove autokratske prirode.
Opozicija je najavila da će nastaviti sa protestima sve dok se Barnie ne povuče sa funkcije premijera. Neki tvrde da je ovo početak kraja za Makronovu vladu, dok drugi veruju da će se situacija smiriti nakon nekoliko dana.
Barnie je dobio podršku od strane Evropske unije i nekoliko drugih evropskih lidera, ali većina francuskog naroda nije zadovoljna ovom odlukom. Oni smatraju da je potrebno novo lice na političkoj sceni Francuske, neko ko će zaista predstavljati interese običnih građana.
Demonstranti su nosili transparente sa natpisima „Makron odlazi“ i „Ne želimo Barniea“, dok su skandirali parole protiv vlade. Neki su koristili pirotehniku i flaše kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo, što je dovelo do sukoba sa policijom.
Ovo nije prvi put da francuski građani protestuju protiv političkih odluka. Proteklih godina bilo je nekoliko većih protesta širom zemlje, a mnogi smatraju da je ova situacija samo još jedan primer nezadovoljstva naroda prema vlasti.
Makron je izabran za predsednika Francuske 2017. godine kao predstavnik centrističke stranke En Marche!. U protekle četiri godine suočavao se sa brojnim izazovima, uključujući velike proteste „žutih prsluka“ i pandemiju koronavirusa.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se Makron nositi sa protestima i da li će uspeti da održi stabilnost u zemlji. Francuska je poznata po svojoj političkoj nestabilnosti i sukobima između vlasti i građana, pa je ovo samo još jedan primer borbe za moć i uticaj u zemlji.
