Na mesto dekana Fakulteta političkih nauka u Beogradu prvi put je izabrana žena, profesorka Maja Kovačević. Njeno imenovanje je rezultat jednoglasnog izbora od strane njenih kolega, što smatra najvažnijim aspektom svog novog položaja. U razgovoru za Euronews Srbija, Kovačević je istakla da je njen cilj doprineti smirivanju tenzija u društvu i pronalaženju rešenja za trenutnu društveno-političku krizu.
Kovačević priznaje da ne vidi kraj trenutne krize, ali je ohrabrena angažovanjem Univerziteta u Beogradu, koji je formirao radne grupe za procenu ispunjenosti zahteva studenata. Smatra da će rad ovih komisija pomoći u razjašnjavanju situacije i olakšati izlazak iz blokade. Ona se slaže da su zahtevi studenata „delimično ispunjeni“, navodeći primer zahteva za povećanje finansiranja univerziteta, koji još uvek nije u potpunosti realizovan.
Na pitanje o legitimnosti plenuma koji trenutno imaju značajnu moć na fakultetima, Kovačević je ukazala na paradoksalnu situaciju. Plenumi su postali ključni organi odlučivanja, ali se postavlja pitanje njihovog legitimiteta, jer nije moguće potvrditi da predstavljaju većinu studenata. Ona naglašava da su studentski parlamenti, koji bi trebali da predstavljaju interese studenata, često nefunkcionalni i zarobljeni u svom statusu.
Kovačević je takođe iznela stav o neproporcionalnom predstavljanju studenata i naglasila da je važno da se omogući autentično studentsko organizovanje. Njena želja je da se studenti angažuju u donošenju odluka, ali i da se obezbedi da svi studenti imaju jednake mogućnosti u tom procesu. Na Fakultetu političkih nauka postoji funkcionalan studentski parlament koji radi zajedno sa plenumom.
Govoreći o odnosu između Vlade i Univerziteta u Beogradu, Kovačević je istakla da je taj odnos godinama bio na silaznoj putanji, uz duboko ukorenjeno nepoverenje prema vladi. Ona smatra da je potrebno početi slušati jedni druge i raditi na izgradnji poverenja kako bi se pronašla rešenja za trenutne probleme. Takođe je naglasila da bi trebalo da se sve strane uključe u razgovore, uključujući i javne institucije.
Kovačević je naglasila da studenti ne traže kompromis, već ispunjenje svojih zahteva. Njeni komentari su se oslanjali na konkretne zahteve vezane za zakonodavne promene koje će omogućiti bolje finansiranje fakulteta. Ona je istakla da je neophodno da se stvore uslovi za demokratske izbore, što bi mogla obezbediti prelazna vlada.
Na kraju, Kovačević je izrazila želju da Fakultet političkih nauka postane aktivniji u komunikaciji sa javnošću i da pruži analize koje će doprineti razumevanju trenutne situacije. Ona smatra da je važno da univerzitet bude prepoznat kao ugledna institucija koja može pružiti nepristrasne analize i rešenja za probleme u društvu.
Sve u svemu, njen pristup je usmeren ka saradnji, razumevanju i aktivnom učešću svih strana u rešavanju problema, s ciljem da se povrati normalnost u akademskom životu i društvenoj zajednici.
