Noćna smena lekara Hitne pomoći u Beogradu bila je veoma zahtevna, sa ukupno 119 intervencija, od čega je 14 bilo na javnom mestu, a četiri su se odnosila na pedijatrijske pozive. Iako nije zabeležena nijedna saobraćajna nesreća, timovi Hitne pomoći suočili su se sa velikim brojem poziva građana, što ukazuje na ozbiljnost trenutne situacije.
Najveći broj poziva tokom noći odnosio se na pacijente sa respiratornim problemima, uključujući astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća, kao i na slučajeve hipoglikemije uzrokovane dijabetesom. Ove informacije dolaze u trenutku kada su zdravstvene ustanove suočene sa porastom obolelih zbog sezonskih alergija i respiratornih infekcija, što dodatno opterećuje sistem Hitne pomoći.
Prema rečima lekara, ovakva situacija nije neobična tokom zimskih meseci, kada se povećava učestalost respiratornih oboljenja. Lekari upozoravaju da bi građani trebalo da budu posebno oprezni, naročito oni koji pate od hroničnih bolesti, kako bi izbegli potencijalne zdravstvene krize. „Astma i hronične bolesti pluća su veoma ozbiljna stanja koja zahtevaju redovno lečenje i praćenje. U ovakvim uslovima, pacijenti moraju biti svesni svojih simptoma i na vreme reagovati,“ naglašava jedan od lekara Hitne pomoći.
Osim respiratornih problema, tokom noći se beleži i porast slučajeva hipoglikemije, što je posebno zabrinjavajuće za dijabetičare. Često se dešava da pacijenti ne prepoznaju simptome hipoglikemije, što može dovesti do ozbiljnih posledica. „Važno je da ljudi sa dijabetesom redovno prate nivo šećera u krvi i da imaju pri ruci brze izvore šećera u slučaju naglog pada,“ savetuje lekar.
Hitna pomoć se takođe suočava sa izazovima u organizaciji i resursima. Sa porastom broja poziva, timovi su podložni većem stresu, što može uticati na kvalitet pružene usluge. „Naša ekipa je posvećena pružanju najbolje moguće pomoći, ali ne možemo ignorisati pritisak koji osećamo zbog velikog broja poziva. Svaka situacija je važna i trudimo se da na sve odgovaramo što je brže moguće,“ dodaje lekar.
U svetlu trenutnih izazova, stručnjaci apeliraju na građane da se što više informišu o svojim zdravstvenim stanjima i da prate savete lekara. Prevencija i proaktivni pristup zdravlju mogu značajno smanjiti potrebu za hitnom medicinskom pomoći. Takođe, važno je da se građani obrate lekaru na vreme i ne čekaju da simptomi postanu ozbiljni.
Takođe, podseća se i na važnost vakcinacije protiv gripa, koja može značajno smanjiti rizik od komplikacija kod osoba sa hroničnim oboljenjima. „Vakcinacija je ključna, naročito za rizične grupe. Pozivamo sve da se vakcinišu i tako zaštite sebe i druge,“ naglašavaju stručnjaci.
Osim toga, Hitna pomoć naglašava važnost edukacije građana o pravilnom postupanju u vanrednim situacijama. Saveti o tome kako prepoznati simptome ozbiljnih zdravstvenih problema, kada potražiti pomoć, i kako pravilno reagovati u hitnim slučajevima mogu značajno uticati na ishod lečenja.
U ovoj situaciji, ključna je i saradnja između građana i zdravstvenih ustanova. Samo zajedničkim naporima možemo prevazići trenutne izazove i osigurati zdravije okruženje za sve. Hitna pomoć ostaje na raspolaganju građanima, ali je važno da i sami preuzmemo odgovornost za svoje zdravlje i zdravlje naših bližnjih.
