U Srbiji, samo jedna od četiri poljoprivrednice prima nadoknadu za svoj rad, dok se većina njihovog doprinosa domaćinstvu smatra samo pomoći. Procenjuje se da svega 10 do 15 odsto poljoprivrednih gazdinstava ima vlasnice, pri čemu su žene starije od 65 godina većina. Među vlasnicama gazdinstava su dame koje su ili izgubile posao ili su odlučile da napuste korporacije. Direktorka isključivo ženske zadruge „Kosjerka“, Marija Blagojević, ističe da se većina ženskih vlasnica na papiru koristi kao fiktivne vlasnice kako bi iskoristile beneficije za žene u poljoprivredi. Zadružni posao je pružio podršku ovoj grupi žena, omogućujući im da kupe opremu za preradu voća i osnuju posao.

Ona poziva druge žene da slede njihov primer i ohrabruje ih da se upuste u poljoprivredni biznis, iako su stare predrasude i porodični otpor često prepreke za finansijsku i socijalnu nezavisnost žena na selu. Žene igraju važnu ulogu u poljoprivredi, ali retko donose odluke poput kupovine nove opreme ili investicija u posao.

Olga Šašić iz Šapca je počela da se bavi poljoprivredom pre 20 godina, a sada ima 400 košnica i proizvodi proizvode od meda. Kaže da ženama u poljoprivredi treba više truda da se izdvoje i postignu uspeh. Slično tome, Prodana Kolarević iz Mionice bavi se uzgojem paprike i preradom nakon što je ostala bez posla.

Statistika pokazuje da oko osam odsto žena poljoprivrednika u svetu nema prava na zemljište zbog patrijarhalnog sistema, dok samo 13 procenata žena poseduje zemljište u Evropi. Evropski fond IPARD pruža podršku jačanju položaja žena u poljoprivredi kroz tri akreditovane mere u Srbiji. Žene imaju prednost prilikom konkursa za podsticaje, što im omogućava da konkurišu za različite investicije u sektorima proizvodnje mleka, mesa, voća, povrća i drugih useva.