Radovan Tanasijević, nastavnik muzike iz Čačka, odlučio je promeniti gradsku vrevu za mir i cvrkut ptica u svom rodnom selu Gornjoj Gorevnici. Vratio se na imanje svojih predaka kako bi stvorio pravi mali raj za oči i dušu. Obnovio je ognjište i sve na tradicionalan način, kao što su to radili njegovi preci.

„Nema ništa lepše nego živeti tamo gde si rođen, jer da je lepše na nekom drugom mestu, mi bi smo se tamo i rodili. Živiš tamo gde si rođen, znači, ti pripadaš tom mestu. Ja pripadam ovde u Gornjoj Gorevnici, imam direktnu vezu sa mojim precima. Ovde imam moje parče neba, imam svoje ptice koje me bude“, rekao je Radovan za RINU.

Sve na imanju ovog Gornjogorevničanina je uređeno tradicionalno, sa ciljem da njegovi prijatelji uživaju, uz životni moto koji je usvojio od svoje majke: čini dobro i dobro se nadaj.

Dolazak na njegovo imanje je pravi doživljaj, jer je u svakom kutku ispisao mudre citate srpskih književnika, uključujući i rečenice Petra Petrovića Njegoša. Radovan ističe da su uspomene najvažnije životne vrednosti, uz skladnu porodicu, radost sa prijateljima, čuvanje svog oblika i čitanje knjiga.

Odluka da se vrati u svoje rodno selo smatra jednom od najboljih u svom životu. Pogled sa sela Gornja Gorevnica na planine Ovčar i Kablar ne bi menjao ni za pogled sa Ajfelovog tornja.

Radovan Tanasijević je primer kako se vraćanje korenima i tradiciji može doneti mir i spokoj duši, te da sreća može biti pronađena u jednostavnim stvarima poput života u skladu sa prirodom i uspomenama svojih predaka.