Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je predlaganje rezolucije o Srebrenici pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija pokušaj da se izbegne veto Rusije, ali i da postoji pitanje legaliteta jer se o temama o kojima raspravlja Savet bezbednosti UN (SB UN) ne može raspravljati pred GS UN.

Dačić je za TV Prva rekao da se na sastanku predstavio tzv. nulti nacrt rezolucije i da su sastanku mogle da prisustvuju sve misije u UN. Mnoge misije su postavile pitanje zašto se sada raspravlja o ovom pitanju i kako se odjednom pojavilo. U Ujedinjenim nacijama se obično pokušava postići konsenzus kada su ovakve stvari u pitanju, a bilo je samo jedan slučaj kada je ovakva odluka doneta, a to je bila situacija vezana za Ruandu. Međutim, to se desilo pre donošenja univerzalne rezolucije o genocidu i uvođenja 9. decembra kao dana sećanja. Nakon toga, nikada se nije desilo da neki pojedinačni primer bude predmet rezolucije u Generalnoj skupštini.

Dačić ističe da postoji nedostatak konsenzusa i u UN i u samoj Bosni i Hercegovini po ovom pitanju. Mnoge delegacije su naglasile da nema konsenzusa u BiH, da predsedništvo nije donelo odluku i da je ovo samostalna akcija muslimanske i hrvatske delegacije. Osim toga, postoji i pitanje legaliteta jer po Povelji UN, teme o kojima raspravlja SB UN ne bi trebalo raspravljati pred Generalnom skupštinom bez dozvole SB UN, koja u ovom slučaju nije dobijena zbog ruskog veta. Iznošenje rezolucije pred GS UN pod tačkom dnevnog reda koji se odnosi na kulturu mira, sećanja, i za koji je potrebna prosta većina, a ne dvotrećinska većina, takođe je problematicno.

Dačić je objasnio da se odluke u GS UN o važnim pitanjima uvek donose dvotrećinskom većinom. S druge strane, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine.

Ova situacija pokazuje duboku podeljenost i sukobljene interese među različitim stranama koje su uključene u pitanje Srebrenice. Pitanje rasprave o ovom pitanju na međunarodnom nivou otvara mnoga kontroverzna pitanja, uključujući političke, moralne i pravne aspekte. Također, postavlja se pitanje kako se ovakvi sukobi i nesporazumi mogu rešiti na miran i konstruktivan način.

Srbija izražava zabrinutost zbog predlaganja rezolucije o Srebrenici pred GS UN, ističući nedostatak konsenzusa i pitanje legaliteta. S druge strane, RS je usvojila izveštaj o istraživanju stradanja u srebreničkoj regiji, pokazujući da su različite strane u ovom pitanju i dalje duboko podeljene.

U ovakvim situacijama, važno je da se sve strane angažuju u dijalogu i pregovorima kako bi se pronašlo rešenje koje će omogućiti pomirenje, pravdu i sigurnost za sve narode u regionu. Samo zajedničkim naporima i posvećenošću izgradnji mira i stabilnosti može se prevazići prošlost i izgraditi bolja budućnost za sve uključene strane.