Nekoliko dana nakon pokušaja kopnenog prodora iz Albanije, na području karaule Košare, srpski borci su započeli ofanzivna dejstva kako bi sprečili teroriste da probiju liniju odbrane. Grupa od 60 boraca, predvođena potpukovnikom Ljubinkom Đurkovićem Veljkom, krenula je u napad na teroriste koji su se utvrdili na visu Maja glava. Raspodelili su se u tri grupe po 20 boraca: prvu grupu predvodi kapetan prve klase Miloš Rolević Deda, drugu Đurković, a treću stariji vodnik Ivica Lazić Francuz.
Lazić sa svojim borcima iz Batuše krenuo je prema Škozi, gde se nalazila specijalna teroristička grupa. Ova grupa je prvog dana agresije postavila zasedu na putu ka karauli Košare, u koju su upala dva naša borbena vozila i major Šljivančanin sa vozačem. Francuz se sa borcima kreće u streljačkom rasporedu, ali zbog gustog rastinja moraju da održavaju rastojanje od 20-30 metara. Teroristi ih primećuju i otvaraju vatru. Francuz poziva minobacače, koji precizno gađaju teroriste, što omogućava našim borcima da im priđu i zauzmu rovove. U tim borbama, naši borci vode ranjene teroriste u Batušu, dok leševi ostaju na terenu.
U zoru, borci se ponovo kreću. Orijentir im postaju dve osmatračnice, jedna srpska iznad karaule Košare, a druga na albanskoj teritoriji. Kada su teroristi primetili koncentraciju naših grupa, odlučili su da napadnu osmatračnice, što dodatno komplikuje situaciju. Počinje jaka kiša i magla, što otežava orijentaciju. Naši borci, uprkos lošim vremenskim uslovima, nastavljaju napredovanje. Pri vrhu Maja glava, Francuz i njegovi vojnici primetili su puščanu cev i odlučili da istraže situaciju.
Kada su se približili terorističkom gnezdu, jedan od vojnika, Stojanović, primetio je neprijatelja na samo deset metara. U tom trenutku, terorista sa hrvatskim akcentom, iznenađen, pita Stojanovića ko je on, na šta je on odgovorio tako što se saginuo. Francuz odmah naređuje svojim vojnicima da se spremaju za napad. U toj borbi, teroristi otvaraju žestoku vatru iz raznih oružja, a naši borci se povlače u šumu kako bi izbegli smrtne posledice.
Borba se intenzivira, a minobacačka vatra iz Albanije postaje ubitačna. Francuz se sa svojim borcima povlači dublje u šumu, dok se iza njega okupljaju dobrovoljci koji žele da pomognu. U međuvremenu, teroristi otvaraju vatru sa vrha, što dodatno komplikuje situaciju. U tom haosu, nekoliko dobrovoljaca gine pod minobacačkom paljbom. Francuz i njegovi borci uspeli su da zadrže svoje pozicije i sutradan nastave napredovanje.
Generacija heroja koja se borila na Košarama dokazala je svoju hrabrost i odlučnost da brani granice Srbije. Njihovo junaštvo i žrtvovanje ostavili su dubok trag, ne samo u istoriji, već i u srcima budućih generacija. Oni su se borili za slobodu i otadžbinu, često po cenu vlastitog života. Njihovo ponašanje pod pritiskom i predanost idealima slobode i časti su inspiracija za sve nas.
Ovi junaci su pokazali da je borba za domovinu najvažnija i da se prava snaga i hrabrost često ispoljavaju u trenucima najvećih iskušenja. Njihova žrtva je postala simbol otpornosti srpskog naroda i podsećanje na to kako se boriti protiv nadmoćnijeg neprijatelja. Srbija se ponosi svojim herojima odbrane Košara, Kosova i Metohije, koji su svojim životima obezbedili mir i slobodu za buduće generacije.
SLAVA HEROJIMA!
