ZALjUBLjENICI u putovanja i turistički profesionalci iz raznih delova sveta okupili su se pod kupolama Beogradskog sajma. Živopisan kaleidoskop boja, zvukova i mirisa širio se sa štandova na kojima su predstavljene atraktivne destinacije. Od egzotičnih tropskih ostrva do mističnih planinskih vrhova, svaki kutak sveta bio je nadohvat ruke. Na 45. Međunarodnom sajmu turizma oko 400 izlagača iz 27 zemalja pružilo je posetiocima mogućnost da sanjaju o novim avanturama. A, više od 100 profesionalnih kupaca zakazalo je 500 sastanaka.

Foto: Predrag Stanić

Za razliku od prethodnih godina, ovoga puta na sajmu je tek nekoliko domaćih turističkih agencija. Većina operatera, posle iskustva iz doba korone, odlučila je, kako nam kažu, da aranžmane priprema neposredno pred početak turističke sezone. Tako su izostali uobičajeni astronomski sajamski popusti. Najveća gužva bila je na štandu turističke agencije koja je ponudila popust od 35 odsto za rani buking, i sajamski popust od pet odsto za rezervaciju ili do sedam odsto za uplatu u celosti. Na njihovom štandu takođe stoji „Rezervišite vaš aranžman za 6.000 dinara“.

Foto: Predrag Stanić 

Posetioci su opsedali i štand Grčke, u centralnom delu Hale 1, koja je zemlja-partner ovogodišnjeg sajma. Omiljenu destinaciju srpskih turista predstavilo je 14 izlagača iz Soluna, Halkidikija, Jonskih ostrva, Peloponeza, Krita, Skijatosa, Olimpske regije…

– Grčku svake godine poseti oko milion turista iz Srbije, a najviše dolazi na sever Grčke – kaže nam Gregorios Veidamendidis, predsednik udruženja turističkih radnika Olimpske regije. – Srbija je postala atraktivna destinacija za Grke, a srpski turisti se stalno vraćaju Grčkoj. Mnogi od njih iz godine u godinu letuju u istim mestima. Najčešće svojim kolima dolaze u severne delove Grčke. Grci i Srbi nisu samo prijateljski narodi, mi smo kao braća.

Gregorios kaže da su poslednjih godina grčka ostrva posebno atraktivna srpskim turistima:

– Ali, nisu im sva ostrva, niti mesta u unutrašnjosti poznata. Poslednjih godina Srbi su počeli da otkrivaju Pilon, gde postoji spoj planine i mora, a postoji dosta opcija za izlete u okolini. Na sajmu ćemo promovisati još nekoliko manje poznatih destinacija. Predstavićemo i Meteore, koji su važna tačka na mapi verskog turizma, kao i Atos, gde se nalazi Hilandar. Pokušaćemo da predstavimo našu zemlju kao destinaciju tokom cele godine.

Foto D. Milovanović 

Kupovina ulaznica onlajn
NA SAJMU je predstavljena i prva domaća digitalna platforma „Vizit on lajn“, preko koje gosti mogu kupiti ulaznice za posete raznim turističkim destinacijama u Srbiji. Zasada su u ovaj projekat uključene turističke organizacije Zlatibora, Sremske Mitrovice, Beograda i Sombora. Karte najviše kupuju domaći turisti, a interesantno je da su odmah iza njih Makedonci.

Pored tradicionalnih mesta koje Srbi vole, poput Turske, Crne Gore, Hrvatske, Tunisa, na sajmu ponovo učestvuju ostrva Indonezija, Kuba i Sao Tome i Principe. A, prvi put nastupaju Kambodža, Ekvador, Sveta Lucija, Libija.

– Libiju i Srbiju veže dugogodišnje prijateljstvo, a uskoro se otvara Ambasada Srbije u Tripoliju – dočekuje nas na štandu ove zemlje Ariel Sadai, koji je u Srbiji završio fakultet i predaje na jednom privatnom univerzitetu. – Doneli smo sve što je karakteristično za našu zemlju: čajeve, kafu, kolače, suvenire, ali nismo mogli da ponesemo naše prirodne lepote. Imamo Saharu, planinu i plažu. Naša obala je duga 2.000 kilometara. Nismo se još oporavili, ali poslednjih godina dolaze turisti iz okolnih zemalja i Evrope. Najčešće putuju svojim automobilima.

Putovanja po domaćim destinacijama su trend među turistima, a raznovrsna ponuda stavila je u dilemu posetioce sajma. Ne samo zbog atraktivnih mesta, već i zbog povoljnih cena i popusta koje nude domaći turistički radnici. U Hali 4 čini se da je vreme kada su u žiži interesovanja turista bile banje i po koja planina u Srbiji iza nas. Ovde je Srbija predstavljena kroz različite atrakcije, a u fokusu su aktivan odmor, boravak u prirodi, kao i uporišta duhovnosti.

– Ove godine imali smo više stranih nego domaćih turista – istakla je Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije. – Domaći turisti, međutim, ostvaruju 60 procenata noćenja. Vaučeri Ministarstva turizna značajno su doprineli popunjenosti kapaciteta. Na sajmu se predstavljamo domaćim turistima, ali i inostranim partnerima. Namera nam je da im pomognemo da u njihovim programima bude više Srbije.

Za ostanak i opstanak
U HALI 4 dominira štand Kancelarije za Kosovo i Metohiju, sa ogromnim fotografijama manastira Dečani, Gračanice i Pećke patrijaršije. Prepun je raznih đakonija, vina, suvenira.

– Opštine i turističke organizacije Kosova i Metohije predstavile su istorijsko i kulturno nasleđe, kao i turističke potencijale. Ovo je svojevrstan poziv posetiocima da makar jednom godišnje posete KiM i da našem narodu daju podršku u opstanku i ostanku – kaže nam Veselin Kačanović, zamenik direktora Kancelarije za KiM.

Pirotski specijaliteti i fotografije Stare planine bile su pravi magnet za posetioce.

– Tri stuba našeg turizma su bogato kulturno nasleđe, prirodno bogatstvo i lokalna gastronomija – kaže nam Bratislav Zlatkov, direktor Turističke organizacije Pirot. – Pirotski kačkavalj, peglana kobasica, staroplaninsko jagnje, med omiljeni su turistima, kao i pirotski govor koji je na mapi nematerijalnog nasleđa Srbije. U našem kraju dominira i duhovni turizam. Naš kraj s pravom nosi naziv mali Jerusalim, kako ga je nazvao vladika Nikolaj. Osim domaćih turista, najviše nas posećuju Bugari i Makedonci. Na sajmu ćemo predstaviti naše tradicionalne manifestacije: Festival staroplaninskih jela i Festival majstora pirotskog roštilja, kao i program obilaska vodopada za kojim vlada sve veće interesovanje turista iz zemlje i inostranstva.

Turističke organizacije ni ovaj put nisu propustile priliku da dočaraju atmosferu u svojim mestima. Brojni turisti vole u toku jednog putovanja da obiđu više mesta. Ljubitelji destinacija koje spajaju istoriju, raskošnu prirodu i kulturu mogu da izaberu Aranđelovac, sa planinom Bukuljom i Bukovičkom banjom. Ni Bukovička, ni Vrnjačka, ali i druge banje odavno nisu samo lečilišta, već i mesta za odmor. Većina banja spremila je posebne ponude za penzionere, kao i za druge posetioce. Za boravak u prolećnim mesecima najčešće daju 30 posto popusta za smeštaj i terapijske procedure.