Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, najavio je danas da će Srpska uskoro doneti svoj izborni zakon koji će biti u skladu s Ustavom Bosne i Hercegovine i Ustavom Republike Srpske. Ovaj zakon će omogućiti da se izbori za opštinske i republičke nivoe vlasti sprovode pod nadležnošću izborne komisije Srpske. Dodik je izjavio da će ovo biti odlučujući korak u vraćanju nadležnosti koje pripadaju Republici Srpskoj. Naveo je i da će opoziciji biti predstavljena i raspravljena ova inicijativa u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Dodik je istakao da je neprihvatljivo da se izborna pravila nameću spolja, a da politički subjekti ne mogu da učestvuju u dogovaranju istih. Istakao je da se neće dirati u izbor Predsedništva i poslanika za Parlamentarne skupštine BiH, već da će to i dalje biti nadležnost Centralne izborne komisije. Takođe je naglasio da je odnos između Republike Srpske i vlasti na nivou BiH narušen zbog postupanja Kristijana Šmita, te da je CIK BiH na neustavan način preuzeo određene nadležnosti nad sprovođenjem izbora, koje pripadaju Republici Srpskoj. Dodik smatra da je pitanje Izbornog zakona jedno od najvažnijih pitanja u ovom trenutku te da njegovo donošenje mora biti rezultat dogovora unutrašnjih političkih faktora.

Ova najava predsednika Srpske je izazvala reakcije u cijelom regionu, a naročito u Bosni i Hercegovini. Da bismo bolje razumeli šta je Dodikova najava donošenja izbornog zakona Republike Srpske, moramo se prvo pozabaviti kontekstom Bosne i Hercegovine i ulogom Republike Srpske u okviru te države.

Republika Srpska je entitet koji čini jedan od dva administrativna dela Bosne i Hercegovine, drugi entitet je Federacija Bosne i Hercegovine. Republika Srpska je priznata kao entitet tokom Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je okončao ratnu konflikt između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Tokom ovog sporazuma, ustavni poredak Bosne i Hercegovine je definisan tako da entiteti imaju značajan stepen autonomije u okviru svojih nadležnosti. Međunarodna zajednica, sa Instituitima poput Ureda visokog predstavnika, ima nadležnost da suspenduje odluke entiteta u slučaju kršenja vladavine prava ili konstitucionalnog poretka.

S tim u vidu, najava donošenja izbornog zakona Republike Srpske predstavlja pokušaj jačanja autonomije entiteta u Bosni i Hercegovini, ali i izaziva zabrinutosti u smislu mogućih konstitucionalnih kršenja ili sukoba sa centralnom vlašću. Pored toga, ova najava može uticati na političku stabilnost i funkcionisanje države, naročito ako dođe do sukoba u tumačenju Ustava BiH i ustavnih prava entiteta.

U ovom trenutku, reakcije na Dodikovu najavu su podeljene. Dok neki podržavaju inicijativu za stvaranje izbornog zakona koji bi bolje uvažavao potrebe i želje Republike Srpske, drugi se plaše da bi ovo moglo izazvati konflikt unutar Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu kompleksnost političke situacije u ovoj zemlji, ovaj potez može imati dalekosežne posledice na stabilnost države i regionalni mir.

Kako se dalje bude razvijao ovaj proces, biće ključno pratiti reakcije međunarodne zajednice, posebno zemalja poput Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Nemačke i drugih zemalja članica Saveta za sprovođenje mira. U konačnici, ovaj potez će se testirati na osnovu njegovih posledica po funkcionalnost države i stanje regionalne stabilnosti.