Ustavni sud Bosne i Hercegovine nedavno je donio odluku da je Zakon Republike Srpske o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti, koji nije imao predstavnika Republike Srpske, neustavan. Ovom odlukom sud je zaključio da Republika Srpska nema ustavnu nadležnost za regulisanje ove pravne materije.
Odluka je donesena na dvodnevnoj sednici u Sarajevu, gde su članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, Denis Bećirović i Željko Komšić, 11 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine i pet delegata Doma naroda tražili ocenu ustavnosti Zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti.
Zakon koji je osporen regulisao je pitanja vezana za nepokretnu imovinu koja se koristi za potrebe javne vlasti u Republici Srpskoj, a Ustavni sud BiH smatra da je ova oblast isključivo nadležnost BiH, te da Republika Srpska nema pravo da donosi takve zakone.
Ova odluka Ustavnog suda BiH je izazvala brojne reakcije u Republici Srpskoj, sa kojom se ne slažu. Mnogi zvaničnici iz RS tvrde da je ovom odlukom narušena teritorijalna autonomija i suverenost Republike Srpske, te da je prekršen Dejtonski mirovni sporazum.
U međuvremenu, zakonodavci iz RS najavili su da će se uskoro sastati kako bi razmotrili dalje korake koji će biti preduzeti povodom ove odluke Ustavnog suda BiH. Takođe, očekuje se da će ova situacija dovesti do dodatne političke napetosti između entiteta u Bosni i Hercegovini.
Ustavni sud BiH je telo koje se bavi rešavanjem ustavnih sporova i ocenom ustavnosti zakona u zemlji. Sastoji se od 9 sudija, od kojih po tri dolaze iz svakog konstitutivnog naroda – Bošnjaka, Hrvata i Srba. Međutim, nedostatak predstavnika iz Republike Srpske u ovom telu mogao bi dovesti do kontroverznih odluka, koje bi mogle dalje pogoršati političku situaciju u Bosni i Hercegovini.
Dejtonski mirovni sporazum, koji je okončao rat u Bosni i Hercegovini 1995. godine, predviđa autonomiju entiteta, kao i delovanje tri konstitutivna naroda iz Bosne i Hercegovine – Bošnjaka, Hrvata i Srba. Međutim, postizanje političkog konsenzusa između ovih entiteta i naroda često je izazovno, posebno kada su u pitanju ustavna pitanja i nadležnosti.
Sve ovo ukazuje na duboke političke podele u Bosni i Hercegovini, kao i na potrebu za daljim dijalogom i saradnjom između svih strana kako bi se izbegle eventualne političke krize i konflikti. Upravo zbog toga je važno da sve političke stranke i akteri u Bosni i Hercegovini preuzmu odgovornost za stabilnost zemlje i nastave sa konstruktivnim rešavanjem svih otvorenih pitanja.
Sve u svemu, odluka Ustavnog suda BiH o neustavnosti Zakona Republike Srpske o nepokretnoj imovini koja se koristi za potrebe javne vlasti izazvala je kontroverze i političke tenzije u zemlji. Uprkos različitim stavovima i mišljenjima, važno je da se ovo pitanje reši mirnim i dijaloškim putem, kako bi se sačuvao mir, stabilnost i jedinstvo Bosne i Hercegovine.
