Danas, 27. januara, Republika Srpska obeležava praznik Svetog Save, koji se slavi kao dan prosvete i obrazovanja. Sveti Sava, kao utemeljivač srpske države i prve srpske škole, ima poseban značaj u istoriji i kulturi srpskog naroda. Ovaj dan je prilika da se podsetimo na vrednosti koje je Sveti Sava promovisao, kao i na njegov doprinos razvoju srpske pismenosti i prosvete.
Ove godine, obeležavanje Svetog Save ima posebnu težinu jer se poklapa sa 850. godišnjicom rođenja ovog velikog svetitelja i prosvetitelja. Srpska pravoslavna crkva počinje ovaj jubilej s posebnim programima i aktivnostima, pozivajući vernike i sve ljude dobre volje da se uključe u proslavu. Sveti Sava je bio ne samo duhovni vođa, već i reformator, koji je postavio temelje srpske kulture, obrazovanja i pravoslavne vere.
Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, uputio je čestitku povodom školske slave svim učenicima, prosvetnim radnicima i zaposlenima u obrazovanju. Ove čestitke imaju za cilj da podstaknu kolektivni duh zajednice i podsete na značaj obrazovanja za budućnost društva. Obrazovanje je, kako je istakao Dodik, ključno za napredak i razvoj Republike Srpske, a Sveti Sava ostaje uzor svim učiteljima i učenicima.
Sveti Sava je rođen 1175. godine, a njegovo pravo ime bilo je Rastko Nemanjić. Kao sin velikog župana Stefana Nemanje, Rastko je na mladalački način tražio svoj put, i odlučio je da se povuče u manastir. U manastiru Hilandaru, na Svetoj Gori, postao je monah i dobio ime Sava. Njegova posvećenost duhovnom životu i prosvetiteljskom radu postala je osnova za njegovu kasniju misiju.
Jedan od najvećih doprinosa Svetog Save bio je osnivanje Srpske pravoslavne crkve, koja je postala stub srpske nacije. On je prvi arhiepiskop srpske crkve i njegov uticaj na razvoj crkvenih struktura bio je od suštinskog značaja za očuvanje srpske kulture i identiteta. Pored toga, Sveti Sava je bio i veliki prosvetitelj; njegovo zalaganje za obrazovanje i školstvo imalo je trajan uticaj na srpsku društvenu i kulturnu sferu.
Sveti Sava je takođe poznat po tome što je pisao i prepravljao mnoge crkvene knjige, čime je doprineo razvoju pismenosti. Njegovo najznačajnije delo, „Žitije Svetog Simeona“, opisuje život njegovog oca, Stefana Nemanje, i postavlja temelje srpske hagiografije. Kroz svoja dela, Sveti Sava je nastojao da učvrsti veru i obrazovanje među svojim narodom.
Obeležavanje Svetog Save u školama i institucijama Republike Srpske podseća na važnost obrazovanja u svakodnevnom životu. Učenici i učitelji organizuju različite aktivnosti, kao što su priredbe, izložbe i predavanja, koja imaju za cilj da proslave njegovu ostavštinu. Ovaj praznik stvara priliku za zajedničko okupljanje i jačanje zajedništva, kao i podsticanje na vrednosti znanja i prosvete.
Sveti Sava je simbol jedinstva i snage srpskog naroda. Njegova uloga kao prosvetitelja i vođe ostaje relevantna i danas, kada se suočavamo s izazovima modernog doba. Ova tradicija i proslava ne samo da nas podseća na našu prošlost, već i inspiriše buduće generacije da teže znanju, pravdi i duhovnosti.
U zaključku, praznik Svetog Save jeste više od običnog obeležavanja; to je dan kada se okupljamo da proslavimo naše vrednosti, tradiciju i obrazovanje. Kroz sećanje na Svetog Savu, obnavljamo našu posvećenost prosveti i kulturi, koja je ključna za opstanak svakog naroda.
