Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da Rusija nema nameru da napada bilo koju zemlju, uključujući Finsku i Švedsku, koje su nedavno postale članice NATO-a. Ovaj stav iznet je u intervjuu za francuski časopis „Poan“, gde je Peskov naglasio da Rusija nije imala, niti ima problema sa ovim skandinavskim državama.
Peskov je istakao da se vojna infrastruktura NATO-a polako postavlja na teritoriji Finske, što je izazvalo zabrinutost u Moskvi. U tom kontekstu, on je naglasio da Rusija preduzima mere za povećanje svoje bezbednosti, ali da to ne znači da planira da napadne. Ovaj odgovor dolazi u trenutku kada je napetost između Rusije i Zapada, posebno NATO-a, dostigla visoke nivoe usled rata u Ukrajini.
Nakon što su Finska i Švedska odlučile da se pridruže NATO-u, Moskva je izrazila zabrinutost zbog potencijalnog vojnog prisustva Alijanse u njihovim zemljama. Peskov je rekao da Rusija prati situaciju i da će se prilagoditi novim bezbednosnim okolnostima. On je naglasio da Rusija ne želi konfrontaciju, već želi da osigura svoje nacionalne interese i bezbednost.
Peskov je takođe komentarisao odnose Rusije i SAD-a, naglašavajući da do sada nije bilo napretka u približavanju stavova o ukrajinskom pitanju. Prema njegovim rečima, američka i ruska strana nisu uspele da se dogovore o ključnim pitanjima vezanim za Ukrajinu, što dodatno komplikuje situaciju.
U medijima su se pojavili izveštaji o sastanku između ukrajinske delegacije i američkog specijalnog izaslanika, Kita Keloga, u Londonu. Peskov je potvrdio da je bilo razgovora o ovom sastanku, ali je naglasio da se stavovi još uvek nisu približili, što je razlog zašto do sastanka nije došlo. On je dodao da su američki napori za posredovanje u ukrajinskoj krizi dobrodošli, ali da su potrebni konkretni rezultati.
Na pitanje o mogućoj novoj poseti Stiva Vitkofa Rusiji, Peskov je rekao da nema pouzdanih informacija o tome, jer je situacija veoma dinamična. On je naglasio da je važno da se čuvaju bilo kakvi nacrti rešenja jer bi njihovo objavljivanje moglo smanjiti njihovu efikasnost.
U svetlu ovih izjava, jasno je da je ruska strategija usmerena na očuvanje nacionalnih interesa i bezbednosti, dok se istovremeno pokušava izbeći otvoreni sukob. Peskovove izjave ukazuju na to da Rusija ne planira da se upušta u vojne akcije protiv Finske ili Švedske, uprkos njihovom članstvu u NATO-u, ali da će nastaviti da reaguje na promene u bezbednosnoj arhitekturi regiona.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Rusije i NATO-a, koji su već na niskom nivou zbog aktuelnog sukoba u Ukrajini. Kako se situacija razvija, važno je pratiti poteze koje će Rusija preduzeti i kako će NATO reagovati na sve veće vojne prisutnosti u blizini svojih granica.
U zaključku, Peskovove izjave ukazuju na to da je Rusija svesna promena u regionalnoj bezbednosti, ali da istovremeno traži načine da osigura svoje interese bez eskalacije sukoba. Odnosi sa Zapadom, posebno u kontekstu Ukrajine, ostaju napeti, a budućnost tih odnosa zavisiće od sposobnosti strana da postignu dogovor i smanje tenzije. U ovom trenutku, situacija ostaje fluidna, a dalji razvoj događaja mogao bi značajno uticati na bezbednosne strategije u regionu.
