Ove godine Srbija će uvesti rekordnu količinu krompira, sa 48.000 tona već uvezenih krtole iz Belorusije i Rusije. Domaći proizvođači i distributeri tvrde da se u domaćim trgovinama trenutno nalazi više uvoznog krompira nego domaćeg, koji se često prodaje sa etiketom porekla sa domaćih plantaža. Cena uvoznog krompira na veliko kreće se od 50 do 60 dinara po kilogramu, dok se u maloprodaji može naći i za 110 dinara.

Srbija se našla na listi velikih uvoznika krompira, kao i drugih poljoprivrednih proizvoda poput luka i paradajza. Proizvođači upozoravaju da država mora zaštititi domaće proizvođače od uvoza krompira po dampinškim cenama, jer inače će svake godine uvoziti sve veće količine. Uvoznici trenutno plaćaju oko 15 do 20 centi za kilogram krompira, dok ga prodaju na veliko za 60 dinara, a u maloprodaji za 110 dinara.

Proizvodnja merkantilnog krompira u Srbiji je pala na niske grane, a prognoze za budućnost su loše. Nedostatak semena u Holandiji, Francuskoj i Belgiji dovodi do toga da se domaće sorte krompira poput jelice, dragačevke i univerzala iščezle sa njiva. Ove godine Srbija će platiti oko 20 miliona evra za uvoz krompira, a država godišnje troši više od tri miliona evra na uvoz semena krompira.

Zasadi krompira u Srbiji su smanjeni sa nekadašnjih 90.000 hektara na oko 45.000 hektara danas. Domaći proizvođači neće imati problema sa plasmanom krompira ove godine, ali se i dalje suočavaju sa izazovima u proizvodnji. Proizvođači iz zapadne Srbije nisu zadovoljni prinosom, ali su zadovoljni plasmanom, dok su radnici za vađenje krompira teško pronalazili.

Na nedavnoj manifestaciji „Dani ivanjičkog krompira“, Tomislav Jovanović iz Čepova dobio je nagradu za najveći prinos ovogodišnje sezone, proizvevši pet vagona po hektaru. Miroslav Radojičić sa Katića dobio je nagradu za najveću krtolu od 1,6 kilograma. Proizvođači se nadaju boljoj proizvodnji krompira u budućnosti, uz podršku države i zaštitu domaće proizvodnje.