Nakon odluke Vlade da poveća plate državnih zvaničnika, premijer Andrej Plenković postaje jedan od najplaćenijih sa primanjima od 5534 evra neto. Ovo je za 2274 evra više nego sada i 1.7 puta više od sadašnje prosečne neto plate u Hrvatskoj. Premijer će dobiti povišicu u visini cele prosečne neto plate plus dodatnih 950 evra. Ova odluka čini ga jednim od najbolje plaćenih premijera u EU državama sličnog standarda.
Tema plata premijera, ministara i drugih državnih zvaničnika je aktuelna već od maja ove godine. Prema računici portala Index, premijer Plenković je tada imao 2.2 puta veću platu od prosečne u Hrvatskoj, u bruto iznosu. Ovim povećanjem plate, postavlja se pitanje o pravednosti i transparentnosti sistema plaća u državnim institucijama i opravdanosti ovakvog povećanja.
Ovo povećanje plate premijera dolazi u vreme kada je Hrvatska suočena s ekonomskim izazovima, a građani se bore sa posledicama pandemije koronavirusa. Mnogi smatraju da je ovakvo povećanje neprikladno i neetično, posebno kada se uzme u obzir ekonomska situacija zemlje i potreba za podrškom i pomoći stanovništvu.
Povećanje plate premijera izazvalo je negativne reakcije u javnosti i među političkim protivnicima. Kritike se odnose na nedostatak solidarnosti i osjećaja za građane koji se suočavaju sa ekonomskim teškoćama. Povećanje plate premijera se vidi kao neprijateljski čin prema običnim građanima i nedostatak empatije prema njihovim problemima.
Protesti su već organizovani širom zemlje protiv ovakvih odluka Vlade. Građani zahtevaju više transparentnosti u donošenju odluka o platama državnih zvaničnika i veću odgovornost Vlade prema potrebama i interesima građana. Mnogi se pitaju zašto je ovo povećanje bilo neophodno i da li postoji pravi opravdan razlog za takav korak.
Premijer Plenković brani ovo povećanje uz navođenje da je u skladu sa zakonom i zasluženo zbog teškog rada i odgovornosti koju nosi funkcija premijera. On ističe da je ovo povećanje deo šire reforme sistema plata u javnom sektoru i da je potrebno za privlačenje kvalifikovanih stručnjaka u javne institucije. Međutim, mnogi se ne slažu sa ovim argumentima i tvrde da je ovo povećanje nepotrebno i nepravedno.
Ukupna reakcija javnosti na ovo povećanje plate premijera ukazuje na sve veći jaz između političke elite i običnih građana u Hrvatskoj. Poverenje građana u političke institucije je na niskom nivou, a ovakve odluke dodatno doprinose osećaju nepravde i nepoštovanja prema potrebama i interesima građana. Transparentnost u donošenju odluka o platama državnih zvaničnika postaje ključna za obnovu poverenja građana u politički sistem.
U konačnici, pitanje povećanja plate premijera postaje simbol većih problema u hrvatskom društvu, uključujući ekonomske nejednakosti, nedostatak transparentnosti i odgovornosti političkih lidera, i nedostatak solidarnosti sa građanima koji se suočavaju sa teškoćama. Ovo povećanje otvara šire pitanje o pravednosti i pravičnosti sistema plata u državnim institucijama i poziva na promene kako bi se osiguralo veće poštovanje i podrška prema potrebama i interesima svih građana u Hrvatskoj.
