Zagreb – Na dnevnom redu današnje sednice Hrvatskog sabora nalazi se rasprava o predloženom novom zakonu o grobljima. Ovaj zakon predviđa uklanjanje spomenika koji su postavljeni nakon 30. maja 1990. godine, a koji su ispisani ćirilicom ili sadrže poruke koje nisu po volji trenutne vladajuće koalicije, predvođene Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) i Domovinskim pokretom.
U okviru ove inicijative, spomenici koji su podignuti za vreme i nakon poslednjeg rata biće posebno na meti. Prema zvaničnom tumačenju vlasti u Hrvatskoj, ovaj rat je počeo „srpskom agresijom“, što implicira da su svi spomenici koji, prema njihovom mišljenju, veličaju ovu „agresiju“, nepoželjni. Ovaj zakon izaziva brojne kontroverze i polemike, kako među političarima, tako i među širim građanstvom.
Kao jedan od primera spomenika koji bi mogli biti uklonjeni, navodi se spomen-mauzolej Vukašinu Šoškočaninu u Borovu Selu. Ovaj spomenik predstavlja simbol otpora i sećanja na događaje iz prošlosti, ali vlasti ga smatraju simbolom „srpske agresije“. U tom kontekstu, uklanjanje ovakvih spomenika predstavlja pokušaj preoblikovanja kolektivnog sećanja i istorijske naracije u Hrvatskoj.
U praksi, predloženi zakon bi mogao imati dalekosežne posledice na način na koji se sećamo i interpretiramo događaje iz ratova devedesetih godina. Uklanjanje spomenika koji su deo kulturnog nasleđa i identiteta određenih grupa može dovesti do daljih podela u društvu i pogoršati tenzije između različitih etničkih zajednica. Kritičari zakona upozoravaju da ovakvi potezi mogu izazvati dodatne sukobe i otežati proces pomirenja u zemlji.
Pored toga, zakon ima i pravnu dimenziju. Mnogi pravnici i društveni analitičari smatraju da bi njegovo usvajanje moglo biti u suprotnosti sa osnovnim ljudskim pravima, kao što su pravo na slobodu izražavanja i pravo na sećanje. U tom smislu, potencijalne pravne borbe protiv ovog zakona mogle bi se odvijati na domaćem, ali i na međunarodnom nivou.
U javnosti se sve više čuje i protivljenje ovakvim zakonima, sa raznih strana. Organizacije za ljudska prava, istoričari i akademici upozoravaju na opasnosti koje ovakvi zakoni nose za demokratske vrednosti i društvenu koheziju. Njihova je ocena da bi uklanjanje spomenika moglo dovesti do cenzure istorije i potiskivanja sećanja na događaje koji su oblikovali savremenu Hrvatsku.
Osim toga, postoji i zabrinutost da bi ovakvi zakoni mogli otvoriti Pandorinu kutiju kada je reč o reviziji istorije. Mnogi se plaše da bi se ovo moglo pretvoriti u trend, gde bi se, pod izgovorom „čišćenja“ prostora od nepoželjnih simbola, mogli uklanjati i drugi spomenici i kulturna dobra koja predstavljaju deo složene i često bolne istorije zemlje.
U svetlu ovih dešavanja, važno je da se postavi pitanje: da li bi Hrvatska trebalo da ide putem cenzure i uklanjanja, ili bi trebala da se fokusira na dijalog, razumevanje i pomirenje? Ovo pitanje ostaje otvoreno, a odgovor na njega će odrediti budućnost ne samo politike, već i društvenih odnosa u Hrvatskoj.
Zaključak je da je predloženi zakon o grobljima izazvao mnoge kontroverze i otvaranje važnog pitanja o kolektivnom sećanju i identitetu. U vreme kada je potrebno više nego ikada promovisati dijalog i razumevanje, ovakvi potezi mogu dovesti do još većih podela i sukoba u društvu.
