Priča o ubistvu male Adriane Dukić potresla je celu Srbiju, ali su njene posledice pogodile i njenu porodicu. Otac devojčice, Dane Dukić, otkrio je da njegova mlađa ćerka pati od noćnih mora u kojima ih zlikovac Kosta i njegova porodica ubijaju. Čak su svi članovi porodice Dukić odlučili da potraže pomoć psihijatra i krenu na terapiju kako bi prebrodili ovu tragediju.
Dana Dukić je tokom suđenja u parničnom postupku po tužbi Dukića protiv Kecmanovića u Višem sudu u Beogradu, otkrio da njegova mlađa ćerka i sin sada žive u strahu. Oni se boje da ostanu sami u kući, stalno zaključavaju vrata i proveravaju ih, iako ranije nikada nisu zaključavali vrata po danu.
Kada se desilo ubistvo u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, gde je njihova starija sestra ubijena, mlađa deca su bila na kampu u Crnoj Gori. Nakon što su saznali za tragediju, odvedeni su u Beograd gde im je majka, Biljana Paunović, saopštila šta se dogodilo. Deca su zajedno sa porodicom prošla kroz težak period tugovanja za sestrom, ali i straha koji ih prati nakon svega.
Biljana Paunović je ispričala da su odrasli u Francuskoj, pa su imali problema u školi zbog jezika. Starija sestra im je pomagala oko učenja, a mlađa ćerka je nju smatrala uzorom. Sada je mlađa devojčica izgubila tu podršku i uzor, što se odrazilo na njen psihološki i emocionalni status.
Nakon tragedije, cela porodica Dukić je odlučila da krene na terapiju kako bi prevazišla sve probleme i traume koje su doživeli. Otac Dane Dukić je istakao da im je važno da deca budu psihički dobro, ali je isto tako naglasio da im se njihova ćerka Adrijana jako jako fali.
Ova tužna priča je samo jedan od mnogih slučajeva koji pokazuju koliko je važno obratiti pažnju na mentalno zdravlje dece i pružiti im podršku u teškim trenucima. Možda baš ova porodična tragedija i borba porodice Dukić za psihičko zdravlje svoje dece, može da bude podstrek da se više pažnje posveti mentalnom zdravlju dece i njihovim potrebama.
Mentalno zdravlje dece i mladih postaje sve veći problem u savremenom društvu, gde su različiti faktori poput nasilja, stresa, traume i pritiska prisutni u njihovom svakodnevnom životu. Roditelji, škole, zdravstveni radnici i društvo kao celina treba zajedno da se posvete ovom problemu i da pruže podršku deci u njihovoj borbi sa mentalnim zdravljem.
Roditelji bi trebalo da prate promene u ponašanju svoje dece, povedu ih kod psihologa ako primete promene, a stručnjaci i ustanove treba da ponude profesionalnu pomoć i podršku deci koja prolaze kroz teške trenutke. Takođe, edukacija o mentalnom zdravlju trebala bi da bude sastavni deo obrazovnog sistema, kako bi se smanjila stigma oko mentalnih problema i omogućila pravovremena reakcija i podrška deci.
Slučaj porodice Dukić ističe važnost pravovremene podrške i profesionalne pomoći deci koja prolaze kroz traumatična iskustva. Problem mentalnog zdravlja postaje sve važniji u savremenom društvu, te je neophodno ulagati napore kako bi se deca zaštitila od traume i pružila podrška u njihovom oporavku.