Većina zaposlenih u Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID), koja se bavi pružanjem pomoći širom sveta, suočava se s prinudnim odmorima. Ova odluka dolazi kao deo planova Trampove administracije da drastično smanji broj zaposlenih u okviru USAID-a, što se može tumačiti kao korak ka rasformiranju ove ključne agencije. USAID je postao simbol američkog pristupa međunarodnoj pomoći, fokusirajući se na demokratizaciju i razvoj društava u različitim zemljama.
Marko Savković iz ISAC fonda, komentarišući ovu odluku, naglašava da USAID predstavlja simbol liberalnog pogleda na svet i spoljnu politiku. On objašnjava da je agencija tokom svoje šezdesetogodišnje istorije doprinela demokratizaciji i razvoju brojnih zemalja, a da su trenutni napadi na nju usmereni na iskrivljavanje njenog rada i svrhe. „Oni su ga zapravo napali iz onog ugla gde USAID pomaže, da kažem, demokratizaciju društava, tako što su izdvojili male delove“, rekao je Savković. Ova agencija je prisutna u oko 100 zemalja i zapošljava oko 10.000 ljudi, ali je jasno da trenutni potezi Trampove administracije dovode u pitanje njen budući rad.
Savković takođe ističe da se može posmatrati pokušaj „tihog gašenja“ USAID-a putem predsedničkih ovlašćenja koja su praktično obustavila rad mnogih zaposlenih. Prema njegovim rečima, ideja nije da USAID ostane sveden na mali broj ljudi, već će ti zaposleni koji ostanu na radnom mestu nastaviti da obavljaju svoje zadatke, dok su ostali upućeni na produženo odsustvo. Ova situacija dovodi do neizvesnosti, jer nije jasno šta će se desiti sa zaposlenima koji rade u inostranstvu i sa onima koji primaju pomoć.
Pomoć koju USAID pruža nije samo finansijska, već često uključuje i isporuke hrane i lekova, što dodatno naglašava ozbiljnost trenutne situacije. Savković naglašava da to predstavlja jedan od najtragičnijih aspekata trenutnih odluka, jer se ugrožavaju životi i egzistencije mnogih ljudi koji zavise od ove pomoći.
Ove promene u radu USAID-a dolaze u vreme kada je međunarodna pomoć potrebnija nego ikada, posebno u zemljama pogođenim ratovima, prirodnim katastrofama i ekonomskim krizama. Mnogi analitičari smatraju da bi smanjenje broja zaposlenih u ovoj agenciji moglo imati dalekosežne posledice po međunarodne odnose i sposobnost SAD-a da utiče na globalna pitanja.
Savković takođe upozorava na to da se ne zna kako će ova situacija uticati na primaoce pomoći, kao i na to da li će se USAID u budućnosti moći oporaviti od ovih mera. U svetlu globalnih izazova, uključujući klimatske promene, migracije i siromaštvo, smanjenje kapaciteta jedne od najvažnijih agencija za međunarodni razvoj može dovesti do izraženijih problema u budućnosti.
Trampova administracija, koja je često kritikovana zbog svojih pristupa prema međunarodnim organizacijama i sporazumima, nastavlja da se suočava s izazovima kada je reč o održavanju američkog uticaja u svetu. Odluke koje se donose danas mogu imati dugoročne posledice ne samo za SAD, već i za globalne napore u borbi protiv siromaštva i podršci demokratizaciji.
Ova situacija može poslužiti kao upozorenje o važnosti međunarodne saradnje i podrške, posebno u vremenima krize. Dok se politika menja, osnovna potreba za podrškom i pomoći ostaje ključna za opstanak mnogih zajednica širom sveta.
