Predsednik školskog sindikata Preporod, Željko Stipić, najavio je da će štrajk u školama u Hrvatskoj trajati sve dok Vlada ne prihvati barem tri od pet ključnih zahteva sindikata. On je pozvao Sindikat hrvatskih učitelja da im se pridruži, naglašavajući da bi zajedničkim delovanjem imali znatno veću pregovaračku snagu. Ovaj štrajk dolazi u trenutku kada se obrazovni sektor suočava s brojnim izazovima, a radnici u ovom sektoru zahtevaju poboljšanja koja će im omogućiti dostojanstveniji život i rad.
Prema rečima Stipića, sindikat je bio spreman na ovakav ishod i istakao je da su njihovi zahtevi jasno definisani. Tako su tražili povećanje osnovice plata za 10 procenata, kao i povećanje koeficijenata za radnike u obrazovanju i nauci za 8 procenata. Ukoliko se ovi zahtevi ne ispune, sindikat će tražiti bar prosečni dodatak na plate. Pored toga, skrenuli su pažnju na potrebu odlaganja modularne nastave u strukovnim školama za godinu dana i tražili su garancije da će se zakon o platama promeniti u određenom roku kako bi se radnici obrazovanja i nauke izuzeli iz sistema ocenjivanja.
Vlada je, kako je Stipić istakao, bila spremna da razgovara samo o odlaganju modularne nastave, dok se o rešenju za ocenjivanje zaposlenih u obrazovanju nije htela otvoreno razgovarati. Ova situacija ukazuje na duboke razlike između zahteva sindikata i stavova Vlade, što dodatno komplikuje mogućnost postizanja dogovora.
Štrajk prosvetnih radnika u Hrvatskoj nije nov fenomen. U prethodnim godinama, prosvetni radnici su se često okupljali i organizovali proteste zbog niskih plata, loših uslova rada i nedostatka adekvatnog sistemskog rešenja za probleme u obrazovanju. Mnogi učitelji i profesori smatraju da je obrazovni sistem u Hrvatskoj neadekvatan i da se mora hitno reformisati kako bi se osiguralo kvalitetno obrazovanje za sve.
Jedan od ključnih problema s kojim se prosvetni radnici suočavaju je i nedostatak resursa. Škole često nemaju dovoljno sredstava za osnovne stvari poput udžbenika, nastavnih sredstava i obuke nastavnika. Mnogi učitelji se osećaju frustriranim zbog toga što im se ne pruža podrška koja im je potrebna da bi efikasno obavljali svoj posao. U isto vreme, pritisak na učitelje da postignu određene rezultate učenja često dovodi do stresa i sagorevanja.
Pored toga, prosvetni radnici se suočavaju i s izazovima koje donosi modernizacija obrazovanja. Uvođenje novih tehnologija i metoda nastave zahteva dodatnu obuku i prilagodbu, što može biti dodatni izvor stresa za učitelje koji se već bore s brojnim izazovima. Nedostatak adekvatne podrške za obuku i razvoj veština može dodatno pogoršati situaciju.
Stipić je naglasio da je zajednički nastup sindikata ključno za postizanje ciljeva. Ukoliko se Sindikat hrvatskih učitelja pridruži protestima, to bi moglo značajno povećati pritisak na Vladu da reaguje na njihove zahteve. Zajedničkim snagama, prosvetni radnici bi mogli da ostvare bolje uslove rada i života, što bi im omogućilo da se fokusiraju na ono što je najvažnije – obrazovanje dece.
U ovom trenutku, budućnost štrajka i mogućnost postizanja dogovora zavisiće od spremnosti Vlade da pregovara i razmotri zahteve prosvetnih radnika. U međuvremenu, učenici i njihovi roditelji su ti koji trpe posledice, a obrazovni sistem u Hrvatskoj ostaje pod pritiskom da se prilagodi i unapredi kako bi odgovorio na potrebe savremenog društva.
