U Hrvatskoj, medijalna penzija za 1,22 miliona korisnika iznosi 504 evra, dok više od 600.000 penzionera živi s manje od tog iznosa. Ovi podaci su alarmantni, s obzirom na visoku stopu rizika od siromaštva među starijom populacijom. Prema informacijama koje je objavio hrvatski portal Mirovina, situacija ukazuje na ozbiljne socijalne probleme kojima se vlasti moraju pozabaviti.
Hrvatska vlada planira povećanje prosečne sveukupne penzije na 800 evra, dok trenutna prosečna penzija iznosi 623 evra. Međutim, kako se ističe, do kraja mandata ostaje još sedam usklađivanja penzija, što znači da će deo ovog povećanja doći „po inerciji“ zahvaljujući zakonskim propisima. Ove informacije naglašavaju potrebu za realnijim razumevanjem situacije penzionera u zemlji, a posebno je važno uzeti u obzir medijalnu penziju koja pruža jasniju sliku o životnim uslovima penzionera.
Podaci pokazuju da 1,13 miliona penzionera ima medijalnu penziju nižu od 477 evra, dok prosečna penzija svih korisnika iznosi 553 evra. Alarmantno je i to da čak 26 procenata penzionera preživljava s prosečnom najnižom penzijom od 395 evra. Ovi brojevi sugerišu da je životni standard penzionera u Hrvatskoj daleko od zadovoljavajućeg, a sindikat penzionera je upozorio da prosečna penzija ne odražava istinu o životu penzionera.
Sindikat ističe da je medijalna penzija važniji pokazatelj jer ona znači da polovina korisnika prima manje, a polovina više od tog iznosa. Ovaj podatak je posebno relevantan u svetlu statistike o siromaštvu koja je objavljena za 2023. godinu. Prema tim podacima, prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo iznosi oko 494 evra mesečno, što je na granici medijalne penzije. To implicira da je oko pola miliona penzionera u Hrvatskoj ugroženo siromaštvom.
Dodatno, zabrinjavajuće je da čak 60 posto građana starijih od 65 godina koji žive sami, suočava se s rizikom od siromaštva. Ove brojke ukazuju na ozbiljan društveni problem koji zahteva hitnu pažnju kako bi se obezbedila bolja zaštita i podrška starijoj populaciji.
Vlada se suočava s izazovima u obezbeđivanju adekvatne penzijske podrške, a sindikati i organizacije penzionera pozivaju na realnije pristupe u analizi penzija. Medijalna penzija, koja predstavlja srednji iznos između najnižih i najviših penzija, može bolje oslikati stvarnu situaciju nego što to čini prosek. Ovo je posebno važno kada se uzmu u obzir različiti faktori koji utiču na život penzionera, uključujući inflaciju, troškove života i zdravstvene uslove.
U svetlu ovih informacija, pitanje penzijske reforme i socijalne zaštite postaje još urgentnije. Penzioneri, koji su često marginalizovani u društvu, zaslužuju bolju zaštitu i podršku koja će im omogućiti dostojanstven život. U narednim mesecima, važno je da se nastavi s dijalogom između vlade, sindikata i organizacija civilnog društva kako bi se pronašla održiva rešenja koja bi poboljšala položaj penzionera u Hrvatskoj.
Kao što se može videti, situacija s penzijama u Hrvatskoj je složena i zahteva hitnu pažnju. Medijalna penzija i statistika o siromaštvu pružaju ključne uvide u izazove s kojima se suočavaju penzioneri, a od vlade se očekuje da deluje kako bi obezbedila bolji život za ovu ranjivu grupu stanovništva.
